Caka prva

Kad sam bila mala mama mi je tumačila da strašni prizori u crno-bijelim filmovima, to se onda još gledalo u kinima i nije bilo horrora, nego eventualno neki ratni i malo Hičkoka i tako, nisu zbilja. To kao samo na filmu, toga nema u stvarnosti. A sve kaj je nosilo kacigu, uključujući vatrogasce, svi su bili Švabi, i tak sam to vodila pod Švabe do moje punoljetnosti (kad mi je mama kupila magarčića /tovara Žele, tovara!/ od plastike). Mislim revalo nema veze sa Švabama a ni s Mulama od Vladimira Nazora. Nego s maminim smislom za ozbiljno.

Zbilja je bilo ono što se događalo na dvorišču: eventualno je Ferdo ili Ljerka mene pogodil/a u glavu s kamenom, ili smo se pošorali. Jedan je uvijek moral biti uz mene kontra onog trećeg, a u cilju da ne dobim po tamburi. A jebiga, uvijek sam bila loš organizator. E. A jednom sam ja Ferdi bacila ciglu u glavu, i tako to, i onda se mama Ruža došla uzrujavati mami Melaniji na vrata, da kak sam joj detetu razbila glavu. Stara ju je pokušala smiriti, veli gospođo Ruža, mi bumo jedna od druge šutile a deca bu se sutra već igrala skup. Tak je i bilo. Naravno, kak se Ruža odlučila dugo derati jadna na moju staru, dovukla stara mene iz sobe (bila sam u ormaru i kenjala gaće od straha) i razgrnula mi masu kose i pokazala Ruži na mom potiljku ožiljak od kamena koji sam ja dobila od Ferde, a za kaj Ruža nije opće znala do tad. Evo, to su strahote života. Jasno da smo se već sutra igrali, ko bi se sećal kaj je bilo jučer.

Posle puno godina rodim ja bistro žensko čeljade i tumačim joj nekak u dobi u kojoj smo Ferdo i ja spomenuti gore: Vidiš kćeri, ovi muževni očevi i muškarci, pažljivi, nježni i divni, to na filmu, to ti je kćeri samo na filmu tak, toga nema u stvarnosti.

Danas bi mama imala 88 godina. Kaj to bila suvremena mama pa kasno rodila ovakvog komada kakav sam! Tak. Ne dajem ruku u vatru za njene tvrdnje ali za svoj iskaz odgovaram pod moralnom i materijalnom odgovornošću. I da, viš kak mi je stara super, Škorpijetina prepuna energije i elana lani joj je na ročkas bil Dan hrane, a ove godine je Dan davatelja krvi. To sve nekak vuče na vampire, idem mam v kuhnju sveču zapalit, jebo ti to.



Caka druga

Danas smo kod Mravca na terasi ustanovili da sam ja genijalni krepil. Naime, jedni su rekli da sam genijalka, a drugi da sam kreten i debil. A kaj: Generaciju stigle godine pa postala dalekovidna. Ni mene ni zaobišlo. Pa sam tak u birtiji nosila krive džozle i ne vidim čitati. Vele da u takvim prilikama svako normalan odmakne tekst od očiju koliko mu dužina ruke dozvoljava. Ja sam držala tekst na istoj udaljenosti ali sam pomakla glavu unatrag. Rezultat je bio isti, a kako je djelovalo, eto kak sam opisala. Naime, ja ruke više čuvam, trebaju mi za kruh zaradit, pa još na državnim jaslama, jelte, a glavu i tak ne koristim, za ovu državu drugi misle - pa nit mi dozvoliju, nit se isplati, a čim koristim, odma boli.

Mrzim vlastitu iskrenost.

Zamoljena sam da napišem igrokaz neke općepoznate priče, bajke, basne, ili kajgod, za teatralnu grupu. Pa evo kak je ispalo:

RUŽNO PAČE - H. C. Andersen - modernizirana verzija za 1. razred srednje škole, autorska prava pridržana.
Zagreb, listopada 2009.


Znamo priču o ružnom pačetu. Na neki način je labuđe jaje dospjelo u gnijezdo patke i tamo se izlegao labudić. Kako su male ptice obično vrlo ružne, a on je bio drugačiji i puno veći od pačića, niko ga nije volio i on je pobjegao. Neko vrijeme je bio kod starice koja je imala samo kokoš i mačka. I odande je pobjegao. Potom ga je sa smrznutog jezera spasio lugar. Kako je prošlo puno vremena, labudić je dobio pravo perje i na jezeru sreo druge labudove s kojima je ostao onako lijep, velik, bijel i konačno sretan.


Likovi: 1. Pripovjedač, 2. Mama patka Štefica, 3. Susjeda Đurđa, isto patka, 4. Ružno pače, 5. Baka 6. Kokoš, 7. Mačak, 8. Divlja patka, 9. Lugar, 10. Odrasli labud.

Ružno pače se može zvati Ružno pače. Baka se može zvati Jela, kokoš Hana, mačak Marko, Divlja patka Janoš, Lugar – naravno - Luka i odrasli labud Vladimir. Licencia poetica režiseru.


PRIPOVJEDAČ (na tri pripovjedača ili kako hoćete): Scena na dvorištu: Jedna patka, Štefica, leži na jajima. Prilazi joj druga, imenom Đurđa.


Đurđa Štefici:
Stara, kolko ti misliš krmiti na tim jajima, buš se zdebljala ko Jacques Houdek, samo jedeš i njonjaš.


Štefica:
Otkači se, Đurđa, kaj svi moraju biti suhi ko ti, zgledaš kaj canšteher!


Đurđa:
Kaj misliš da buju ti deca zahvalna kad se zlegneju? I tak na kraju završiju školu “Slavu Raškaj" i odu delati kolače ili tući po limu. Osamostale se i ni ne pitaju jel kaj trebaš.


Štefica:
Kaj briješ, ti ne znaš ni palačinke speći! A ovo su moja deca i ja za njih brinem. A kaj tvoji nisu ni osnovnu završili, a kamoli srednju školu, moji budu svi kuhari i slastičari, tak da bu cela familija fino papala, znaš!? I bar bu jedan limar, vozili bumo se u autima sa zdravom karoserijom, nebu puna rupa i zahrđala, ko tvoja pamet! Aha, evoga, izvaljavaju se iz jaja.


Đurđa:
Čuj gramatika ti je savršena. Izvaljavati se iz jajeta. Izvaljavaš ti rečenice da te ni profa iz hrvackog ne bi razmela.


Mama patka ne reagira, veseli se pačićima:
Uuuups, ideš, ovo si me ti zacoprala, pogleč kak je ovaj pačić grdi, Iso Miki, to je onaj moj grintavi muž kriv, viš kak su ostali lepi svi na mene.


Patka Đurđa:
Bljak! A kaj bu te taj pačić klope koštal, a obleku dok mu nabaviš, znaš da na Hreliću nebuju opće imali njegov broj traperica ni tenisica, još kad narasteeee?... Idem svima javiti da imaš fališnog pačića, baš za inat.


Mama patka, obraća se ružnom pačiću:
Sine, niš se ti ne sekiraj, tebe tvoja mama voli makar si drugačiji. Idemo sad odma na kupanje da ne gledam susede, one kokoši s kata iznad nas. Ne vidiju kak im obešeni veš curi po mojim plahtama i stalno hitaju čikove kroz prozor. A k tome nijedna ne zna plivati. Ajmo, klinci, na Jarun, pičiiiiiiiiiii!


Veliki pačić (obraća se publici):
Mama me voli, ali ni ona nije sretna kaj sam tak drugačiji, idem ja proč odavde, baš sam jadan.


PRIPOVJEDAČ:
Pače je tražeći jednu dobru gajbu, odnosno jedan stan, došlo do jedne bake koja ima samo jednog mačka i jednu kokoš.


Scena kod bake: Baka, škilji, jako loše vidi:
Ajme, kaj ono plazi preg praga kroz vrata, to je neka usaljena patka, bumo ju spekli za Božić. Al prije bumo pričekali da vidimo, možda nese jaja.


Kokoš, obraća se pačetu:
Rista, ak ne nosiš jaja, piči dalje, tu smo svi na društveno korisnom radu. Mačak i ja odrađujemo kaznu za prebrzu vožnju, znaš!?


Mačak - ružnom pačetu:
Stari, ak ne znaš mnjaukati i loviti miševe, zaboravi da buš tu klopu dobival. Ne predeš??? Aha, ziher ni ne štrikaš ni ne heklaš? Ti si luzer, tu buš ti proštepal od muke. Čuj, baka je čorava a nije bila u Getaldusu po očale i misli da bu od tebe pečenka, a od tebe nikad niš.


PRIPOVJEDAČ:
Nesretan labudić odlazi i dugo samuje na Jarunu. Izbjegava svako društvo, kad naiđe jato divljih pataka, jedna mu se obrati.


Divlja patka:
Njofra, gle, ne da si grdi, nego si koma, al mi ti nismo osjetljivi. A kaj bu s tebe, ko zna, čuj moraš skroz naskroz opernatiti u životu, onda te svi rada imaju. A još ak uđemo u Europsku unijuuuu....


Labudić:
Dragi divljak-patka, a kaj, ono, što znači opernatiti?


Divljak patka:
Ti si zbiljam otkačen, znači da imaš love, perja, šuške, kinte, kužiš, da furaš dobru makinu i da ti lim održava neko ko je završil auto-limariju u “Slavi Raškaj”. Kad buš imal curu, komada, razmeš, i fural ju na večeru da ju otfuraš u restoran di kuha isto neko iz te škole, a ti plaćaš takvu uslugu, nisu ti oni mačji kašalj, to su ti pravi majstori.


Labudić, razočarano:
Ah, ja sam mislio da se radi o pravom perju, koje ja još nemam potpuno. A za mačji kašalj sam čuo, upoznal sam jednog mačka koji je jako kašljao pa je morao piti sljezov čaj, znaš? I Bisolvon kapi.


Patka divljak:
Ti si frik. Ali ima nade za tebe, nada umire zadnja, makar je moja suseda Nada umrla u 113-oj godini. I tak je bila zadnja u svojoj familiji, valjda je zato u umrla.
Čuj, idem ja na koncert Halida Bešlića, sad 23. listopada, u Arenu, ti ostani tu i opernati, velim ti, to ti je jedina šansa da uspiješ u životu, znaš da je recesija.


Labudić na kraju snaga. Ostaje jedno vrijeme sam na jezeru koje se smrzava. Dolazi lugar.Obraća se pačiću:
Jadan pačić, sam je i napola smrznut, ko Cekinov picek za roštilj. Uzet ću ga doma da se odmrzne, a klinci se mogu igrati s njim.


PRIPOVJEDAČ: Međutim, u strahu od svega i sviju, pačić je pobjegao iz lugarevog doma i pritom napravio krš i lom u cijeloj kući. I rasrdil lugarevu ženu koja je poslije sve morala pospremati.


Pačić:
Evo, nema ni globalnog zatopljenja kad ga ja trebam. Skoro sam se smrznul na Jarunu, a Bakula i Sijerković pripovedaju na prognozi da Zemljom vlada globalno zatopljenje!


Uto ugleda jato labudova na jezeru.


Pačić, sad već odrasli labud, a da to nije ni skužil od životnih stresova i niskog životnog standarda:
Sad idem otplivati do onih prekrasnih velikih bijelih ptica tamo, svi su me do sada vrijeđali i tukli, možda me oni na kraju ubiju. Gle, plivaju prema meni, vesele mi se, mora da sad idu s neke veselice. Čista Droga Portorož.


Pita jednog labuda:
Oprosti, na čemu si ti danas?


Labud:
Kaj na čemu sam, na vodi, viš da plivam.


Labudić:
Ma ne, mislio sam da si se napil Red-bulla, kužiš, nekak ste svi veseli.


Labud:
Ma daj, kaj briješ kompa, mi smo fina ekipa, mi ni ne pušimo, samo se bavimo sportom, viš, plivanje, vaterpolo... A kad vidimo kakvu masnu pastrvu ili štuku, i ronimo, znaš, odi, bumo te naučili, opće nije bed. E, škvadro, imamo novog kompu, čuj stari, di si bil do sada, baš nam fali četvrti za belu. Jura je glup ko patka, on bu pisal. I nema varanja! Dobrodošao u škvadru, ti dijeliš karte!

---------------------------

Kad mi je tata ko maloj čital priče, svaku bi završil: Miš pao u lonac, priči je došao konac. A može i ono, čiča-miča, gotova je priča. Ili: I tako su živjeli sretno i zadovoljno sve do kraja života. Svaki put sam ga ispravila: do kraja smrti, jer je to onda izgledalo jooooooooš dulje.

P.S. Obožavam Andersena.