morska iz dubina
srijeda, 24.04.2024.
Riječi
Rekao je neću. A učinio je.
Rekao je, učinit ću. A nije.
Rekao je, možda. Odustao.
Rekao je, doći ću. Nije.
Rekao je, popravit ću. Pokvario.
Rekao je, molim te. Eksplodirao.
Rekao je, nikad više. Odmah ponovio.
Rekao joj, volim te. Ostavio modar trag na licu.
Pitao je zašto?
Okrenula mu je leđa i rekla, nikad više.
I onda zaključala vrata.
/Posvećeno mojoj voljenoj rodici/
pisala si o njoj : riječi pretočene u sudbinu.......
Donabellina • 24.04.2024. u 14:27
Nadala sam se da je kraj priče takav kakav si napisala.
Ne zaslužuje on nove njene pokušaje.Lastavica • 24.04.2024. u 16:56
Kratko i sve jasno, pozdrav poslan.
Demetra • 24.04.2024. u 18:10
Djubre
Euro • 24.04.2024. u 19:11
Neka su za njega zaključana i u međuvremenu promijenjena brava.
viatrix • 24.04.2024. u 22:17
da, mnogi su slabi, i nedosljedni, ali kroz život najviše nas koštaju naše vlastite manjkavosti
dražeN ;) • 24.04.2024. u 22:36
Lijepa posveta. Ljubim!
luki2 • 25.04.2024. u 00:28
neka ostanu zaključana...
Dinaja • 25.04.2024. u 00:40
Nadam se da ga se rijesila i da ju ceka nesto lijepo u zivotu .
lijemudro • 25.04.2024. u 02:22
tema koja postaje iako tužna, dominantna na društvenim mrežama, neka...
NF • 25.04.2024. u 08:10
Nadam se da se ne budeš uvrijedila na ilustraciju koju sam stavio uz ovah tekst, tako paše.
Blog@Blog • 25.04.2024. u 10:16
Strašno, i tužno.
Lilianke • 25.04.2024. u 10:21
Neki nemaju hrabrosti napraviti potez koji njima donosi dobro i ostaju na onoj strani vrata koja im donose nemir. Ona je uspjela. Drago mi je. A opet, teško je kad nešto gradiš i stvaraš budućnost a onda dođe do ovakve točke kad sve ono što si uložio ostavljaš iza sebe, ali kad znaš da je odlazak ulog u vlastito JA onda je to ispravan korak. Želim joj sreću i neka sav kaos bude iza nje :)**
WORLD OF A DREAMCATCHER • 25.04.2024. u 10:23
Hvala vam svima šta ste tu...i naravno, Blogi, ne ljutim se:-)
morska iz dubina • 25.04.2024. u 11:26
Dobro što je zaključala, trebala je i prije. Ne znam zašto se nasilnici ne prepoznaju ranije a i sud je mnoge nasilnike oslobodio.
gogoo • 25.04.2024. u 12:51
reči su samo reči,
naša dela govore o nama...mecabg • 25.04.2024. u 13:25
Ah kakvih sve ljudi ima.. ali bitno da je citiram "Okrenula mu je leđa i rekla, nikad više. I onda zaključala vrata." I jedino pametno i treba otići od takvih. I ići drugim mirnim putem. Nije lako ali mora se.. odabrati bolji put za sebe. Pozz morska
°•BlueRose°• • 25.04.2024. u 16:33
Hund mutter! Doslovno!
sewen • 25.04.2024. u 18:42
Pozdrav rodici.
Tebi hvala na ovoj minijaturi. Da uvijek budemo svjesne/svjesni da nasilje nikada ne smije biti opcija.konobarica • 25.04.2024. u 22:28
Mnoge je patnje mogla izbjeći da je ranije shvatila da je ključ za zatvaranje vrata nasilniku u njenim rukama. Baš mi je drago zbog tvoje rodice i zbog tebe.
marival11 • 26.04.2024. u 07:04
Samo da ustraje..nikada nije kasno da bude mirna i sretna.
Sarah • 26.04.2024. u 08:40
i neka je; važno je da nađe snage za dalje
j. • 26.04.2024. u 10:10
Moćno i jasno! I vrlo tužno...
TiFiT • 26.04.2024. u 11:54
Čarni i moja daleka rođaka Sarah Cole: Drugi tip ljubavne priče
vidio sam ih na tržnici. probijali su se
kroz ljudsko komešanje,
zamršenim prolazima koje su sami
istovremeno stvarali i pronalazili.
hodali su zagrljeni, bezbrižni, nasmijani.
on visok, privlačan, čarni,
dječjeg lica koje nikada neće ostarjeti,
a ona, moja daleka rođaka, košćata, niska
ružna kao unakažena.
on kao Ron, a ona kao Sarah Cole
iz priče Russela Banksa.
njegove nepomične oči nisu se smijale,
a njene su isijavale toplinu opraštanja.
tukao ju je nemilosrdno. u mladosti. davno.
svi smo vidjeli plavu patnju na njenom licu.
jednom joj je slomio vilicu. tjednima se
hranila na slamku. taj čarni kučkin sin
ubijao ju je da bi možda preživio svoj stid.
i evo ih poslije tuge i bola, i evo ih
poslije nemira i nezadovoljstva
u miru i prijateljstvu, u zaboravu i lakoći.
a govorio joj je, siguran sam,
kao Ron svojoj Sarah Cole:
ostavi me, ti odvratna, ružna kujo.
ali, ona nije otišla kao Sarah Cole.
-----------------------
Napisao na ovom blogu!Potok • 26.04.2024. u 18:28
Hvala vam svima na ostavljenom tragu....
.......Potoče 42, ovo tvoje mi streslo svaku stanicu u tijelu....:-(morska iz dubina • 26.04.2024. u 19:23
Nadam se da je kraj sretan!!!
Galaksija • 27.04.2024. u 00:31
Već si se osvrnula na svoju rodicu ranije, sretnica je zbog snage
neodustajanja od sebe, svaka čast i sretno joj. Ovo što je potok
napisao mi graniči s najcrnjim hororom, a koliko horor može imati
sretan svršetak..., živi bili pa vidili. Ugodna ti ova vedra noć:))nema garancije • 28.04.2024. u 19:44
Dobro je učinila.
Uglavnom, nepopravljivo se ostavlja, napušta.
Nema tu sreće za nikoga.Dvi, tri riči... • 29.04.2024. u 20:42
Hvala vam svima na komentarima:-)
morska iz dubina • 30.04.2024. u 21:55
ponedjeljak, 22.04.2024.
Mišanca
Hodi, srce moje, sve će tebe teta naučit pa ćeš znat sama poć uparat zeje. Dok smo vrludali oko suhozida, po maslinicima i vinogradima, zastajkivala je i s malin britulinom vadila iz zemje govoreći, ovo je morač, ovo žutinica, pa kozja bradica, divji luk, divja mrkva, loboda, tušt, broćika, kostrić..... Činilo se da nikad neću zapamtit sva ta imena, a kamo li napravit ikakvu razliku od najobičnije trave.
Punog naramka bi došli doma i sve istresli na stol pokriven plastičnon tavajon. Onda me teta učila kako se mišanca čisti. Moji rođaci su to već znali i velikon brzinon su razdvajali očišćeno i retaje. Teta bi kajinon vadila vodu iz gustirne i prala to zeje dokle god voda ne bi bila čista. Dala bi mi ogulit dva kumpira da ih izrežen na kockice i pokazala mi kako se to sve stavi u bronzin na vatru, a mišanca u kipuću vodu.
U veliku terinu bi sve procidila, obilato zalila s maslinovin ujem i začinila s krupnon soli. Na trpezi su već bila očišćena jaja u tvrdo, koja je to jutro digla ispod koka u štalici. I onda bi mi svi sjeli i obidovali.
Ma kako skroman, bio je to obred pun topline, nježnosti i privrženosti jedni drugima.
A sad hote spat, rekla bi teta i nas četvero bi se bez pogovora uputili na kat i polegli na slamarice.
I dok su Tonči, Mera i Vinka spavali ja sam poluglasno ponavjala, žutinica, kozja bradica, divja mrka i onda bi zastala.
Tek desetljeća kasnije sve mi je bilo prepoznatljivo po ledinama mog škoja. Al nikad više tako slatko kao za tin starin, drndavin stolon, s poslaganin škvorcanin latenin pjatima i klupi na kojoj smo sidili stisnuti jedni uz druge.
A sve ovo samo zato jer san danas bila na pazaru. I na jednon banku vidila stog mišance.
a nego kako, samo je moja Mat kuvala bez krumpira sa tvrdo kuvanim jajima i mrvu kvasine
Donabellina • 22.04.2024. u 16:02
Mišanca, kod mene svakoberje...
Poznajem većinu biljaka koje si nabrojala iako me brati nitko nije vodio...
Priča ti je topla i lipa. Baš baš.Dvi, tri riči... • 22.04.2024. u 16:58
Jedan od najtežih ispita mi je bio Lekovito bilje.
Dobiješ gomilu travuljine i moraš prepoznati koje je. koja biljka.
Treba gledati, mirisati, i na kraju probati.
Sve je bilo dobro dok nisam probala pelin...onda su me izbacili sa ispita:))mecabg • 22.04.2024. u 17:15
divna priča... nona me na pjaci učila što je mišanca, a onda smo kuhale...
Dinaja • 22.04.2024. u 17:28
Vidiš...o tome ti ja sanjarim...:-)
Sarah • 22.04.2024. u 18:24
Lijepa sjećanja a ovakve mišance smo prije puno češće koristili. I štavelj, mišjakinja, maslačak i kopriva.
gogoo • 22.04.2024. u 18:46
Cista nostalgija...
sewen • 22.04.2024. u 19:01
@AnnaBonni....bilo je to jednostavno jelo koje se kuhalo s krumpirima, bez njih, na kvasinu....sve je to bilo lipo i slatko..a boljeg nije ni bilo:-)
@Dvi, tri riči...nisam ni sumnjala da si meštar i na tom polju...ti si ko kinder surprise....ti jedna, a u tebi 100 tebe.. pituraješ, gletuješ, stružeš, lakiraš, postavljaš kabele...ko bi sve nabrojao...a prepoznam ja srodne:-))
@mecabg.....haha...a meni je mama brala pelin u vrtu i kuvala čaj da ga pijem ne bi li mi otvorio apetit...a muko moja šta je to bilo:-)))
@Dinaja......bojim se da moji unuci neće imat pojma šta je to....možda mješavina slatkiša:-)))
@Sarah.....neka te još u radnom odnosu, mlada i cvjetičasta...samo zdravlja pa će bit i vrta i ledine i zelenog i šarenog:-)
@gogoo....e, da koprivu sam zaboravila...ona je često bila solo izbor za juhu, a tek kasnijih godina i zeljanica s mladim sirom:-)
@sewen.....i radost sjećanja na nešto šta mi kola krvotokom:-)morska iz dubina • 22.04.2024. u 19:04
Imam slična sjećanja iz Sućurja. Nikad više tih mirisa, boja...
Lastavica • 22.04.2024. u 19:14
tko je razumio sigurno je uživao, ja sam umoran od dešifriranja, pa čak i sebe samoga, svako dobro i srdačan pozdrav
Blumi • 22.04.2024. u 19:39
Lijepo,iskreno i istinito sjecanje puno zivota,ljubavi i ponosa.
Takvo sto je rijetko ponoviti u danasnje doba.Euro • 22.04.2024. u 19:49
Boze dragi, kako si nam ovo lipo prenila. Obozavam zutenicu sa jajima
U ovoj prici bi samo rijec suhozid zamijenila sa mocira. Bar mi tako kazemo. Lipi ti pozdrav!Šušunjara • 22.04.2024. u 20:19
Divna priča s puno uspomena i poukom mladosti da ne zaboravi blagost i mudrost starih vremena :).
j. • 22.04.2024. u 21:40
Divota! U slast vam bilo. Ljub!
luki2 • 22.04.2024. u 22:27
Kako su slatka i topla tvoja sjecanja iz djetinjstva :)
lijemudro • 23.04.2024. u 00:21
@Lastavica.....za očekivat je da je i kod tebe bilo slično:-)
@Blumi.....svakako i tebi pozdrav od srca:-)
@Euro....branje mišance je još uvijek živo na mom otoku.. teta je već jako stara al još uvijek aktivna u branju:-)
@Šuši draga, ..kod nas je mocira nepoznat izraz.. znaš kako to ide, svaki kraj ima neke svoje ...bolje da ti ni ne kažem šta kod nas znači čunčubela:-)))
@j . ......hvala ti vjetre....svako vrijeme i svaka generacija nosi nešto svoje:-)
@luki2.....pozdrav tebi i Mii:-)
@lijemudro.......i meni su topla i često im pribjegnem:-)morska iz dubina • 23.04.2024. u 07:35
Izgleda da nam je ono iz djetinjstva danas slađe no što je onda bilo. Eto svaki kraj ima toliko lijepoga da bi trebalo puno više o tome pisati, čak u knjigu uvezati da se ne zaboravi. Ti imaš svega i više no za jednu pa draga morska očekujem bar jednu vidjeti uskoro.
Demetra • 23.04.2024. u 09:31
Vjerujem ja da teta jos bere, ali mislim na djecicu..
Euro • 23.04.2024. u 09:36
Proustovska sjećanja:) kako nas mirisi i okusi vraćaju u doba sreće i bezbrižnosti djetinjstva kada smo još nesvjesni kakve će nam sve bitke život donijeti.....zato usred bitaka današnjih, životnih stanemo i pomirišemo sjećanja i odmah nam je toplije u duši :*
White Lilith • 23.04.2024. u 10:05
i ti i ane ste mi jako drage kad pišeteb po domaću ;)
NF • 23.04.2024. u 11:10
@Demetra...ima kod mene tog napisanog iz djetinjstva masu...i masu nenapisanog....ponekad pomislim kako bi to rado sve objedinila i ostavila unucima...al već duže vrijeme sam baš zaokupljena ocem i ulijećem čuvat najdraže mališe tako da mi vrijeme curi kroz prste...al tko zna...pozdrav, draga Demi i budi dobro:-)
@Euro...ni moje cure ne znaju za ti blago...tek ono iz ponude supermarketa...:-)
@White Lilith......neopterećeni brigama i strahovima novog doba, rasli smo ko ovo samoniklo bilje i zato je korijen ostao tako vezan za uspomene, mirise i boje djetinjstva...pozdrav mojoj velikoj slavonskoj:-)
@NF....a da me tek čuješ kad krenem govorit ...:-))morska iz dubina • 23.04.2024. u 12:45
Sada djeca vjeruju da krompir,luk i rajcica rastu u Lidlu,Kauflandu ili Konzumu..
Strasno..Euro • 23.04.2024. u 16:03
@Euro....na žalost, ni školski programi nisu prilagođeni realnom i stvarnom životu....maturiraju, a ni hruh ne znaju ispeč...
morska iz dubina • 23.04.2024. u 16:10
Nije bilo rasprave za ići spavati.:)
viatrix • 23.04.2024. u 21:37
Kod tebe obožavam što uvijek izneseš nešto emotivno i poučno. :)
Galaksija • 23.04.2024. u 23:56
@Viatrix....nije bilo rasprave oko ničega...znalo se čija je zadnja:-)
@Galaksija.......hvala ti:-)morska iz dubina • 24.04.2024. u 14:28
subota, 13.04.2024.
Bivša, 2.dio
I dio /objavljen na blogu 04.01.2024./
Dani uzavrele duhovne strasti, u kojima je Nebesko SVE kolalo njenim venama, mislima, udahu i izdahu, njenom sviješću i podsviješću, snovima i vizijama, njenom sada, ovdje i svemu što je, naprosto je presušilo.
Nakon toliko godina služenja potrebitima, nakon uzleta života, istinske spoznaje smislenosti sebe i svega što je, reda i poretka, dubokog razumijevanja svega i svih, nektar je ishlapio iz njene duše i našla se u bezdanu. Opustošena. Ogoljena. Prazna. Suvišna. Pogubljena. Dezorijentirana.
Od trena svoje samosvjesnosti odabrala je Svjetlo za život, Ljubav za vodstvo, Milosrđe za dušu, Oprost za razumijevanje.
U danima najveće zgužvanosti bila je s Njim i On s njom. Tek velikim protekom vremena javila se bolna suhoća duha. I to je presudilo da shvati da se ne uklapa. Da počinje krojit vlastita pravila. Prkosit tradiciji i obredu. Da je jedinstvena i neponovljiva na ovoj razini. Da ju je upravo Bog, u prskajućoj raznolikosti svoje kreacije, punine i svega što jest, stvorio upravo takvom kakva je.
Nakon 30 godina služenja, izašla sam iz reda, javila mi je. Skinula sam odoru časne sestre. Idem kao civil u misiju. S lakoćom se nosim s osudama. Znam da me ON ne osuđuje jer sam njegovo dijete. Možda samovoljna ali Njegova. Idem Mu služit. Na drugačijoj razini ali i dalje puninom srca.
Javim ti se čim se uhodam.
II dio
Mila moja, u Ruandi sam. Smjestila sam se. Ako možeš zamislit kako izgleda jad onda budi sigurna da je on gori od najgore noćne more. Na prostoru veličine pola Hrvatske stanuje 10 milijuna stanovnika. Posljedice strašnog genocida i danas su prisutne. Nedostaje hrane, lijekova i osnovnih potrepština za život. Smrt je domaćin na ovim prostorima. Ima nas jako malo, a potreba je nadljudski velika. Često sam puna 24 sata u pogonu. Dajem sve od sebe, beskrajno zahvalna da sam među najmanjima i najpotrebitijima među nama. Otišla sam iz sigurnosti samostana u nesigurnost vlastitog života. Al, kao da je to važno. Samo jedno prigrljeno dijete u mom zagrljaju, moj je svemir. Nebrojeno ih je tokom svakog dana.
Kud hrli ovaj svijet, slijep, gluh i glup? Ništa nije tako daleko da bi bezdušno zatvarali oči i samim time mislili kako zlo i nevolja ne postoje. Kako itko može mirno spavati u spoznaji da bi jedna jabuka, čaša mlijeka ili korica kruha istrgla dijete iz hvata smrti? Odlazak na Mjesec je ljudima prihvatljiviji od potrebitog djeteta pod nebeskom kapom. Molim i radim. Molim za ljudsko osviještenje dok ne bude kasno, ako kasno već nije, a radim jer je to smisao i svrha mog života.
Mila moja, hvala ti na potpori kad sam dvojila. Hvala ti jer nisi sudila ni osuđivala. Često sam i sama gladna al utažujem je zagrljajima. Javit ću ti se kad bude prilika. Ako ne, ne brini. Tu sam gdje pripadam. Svrha mog rođenja se ispunjava.
Grlim te sa još stotinu malih rukica koje ne znaju za bolje.
Priča je prejaka. I bojim se, realna.
Lastavica • 13.04.2024. u 21:27
pravi ljudi uvijek nađu svoj pur. D jednom takvom sam studirala a sada je u Ruandi
Donabellina • 13.04.2024. u 21:54
Fenomenalno!
luki2 • 13.04.2024. u 23:01
Svaka čast ljudima koji idu u daleke zemlje pomoći.
viatrix • 13.04.2024. u 23:19
Neka joj je sa srećom! :)))
Galaksija • 14.04.2024. u 02:39
cijeli svijet je u našoj glavi, u našim mislima, predrasudama, vjerovanjima, pa i On, naše vrijednosti, smisao, svrha, ... i tako tome nastojim pristupiti; jasno, da je više ovakvih ljudi, a manje nekih drugih, drukčije bilo bi sve, ali eto, tako je kako već je i svatko se s time nosi kako najbolje zna i umije, shodno svojoj snazi, znanju, iskustvu; kako god, situacija i stanje su puno dublji nego na prvu izgledaju; veliko poštovanje u svakom slučaju
Blumi • 15.04.2024. u 10:47
Tu je gdje pripada..
Jako..Euro • 15.04.2024. u 17:19
ovo su prave vrijednosti, i da većina ludi čini i razmišlja tako, gdje bi nam bio kraj...
j. • 15.04.2024. u 19:29
To je prava svrha čovjeka, pomoći drugom čovjeku u potrebi. Predivan čin - čin čiste ljubavi!
TiFiT • 15.04.2024. u 23:36
Pomak je kada ljudi poput nje krenu iako svi znamo da je to zrnce
u pustinji. Bojim se da će dugo još biti "važniji" letovi u svemir nego
životi ostavljeni od svih. Ta nesretna djeca nisu kriva što su tu gdje jesu,
a ona neka slijedi svoju zvijezdu i nađe mir u zagrljajima ručica:))))nema garancije • 15.04.2024. u 23:52
pratim na fejsu ženu slične sudbine, za koju sam saznao preko jedne slučajno podignute knjige u biblioteci, tamo ima i dosta slika, jao, to su herojke našeg doba...
NF • 15.04.2024. u 23:52
Pročitala sam puno puta..i svaki put riječi mi zapnu i ne mogu izraziti osjećaj.
Ovakva predanost koju ljudi najčešće nazivaju žrtvom zbog odricanja, sigurno nije iz ovog svijeta koji poznajemo.
Divno, Čuče....:-*Sarah • 16.04.2024. u 04:41
Dobar čovek je dobar čovek...
mecabg • 16.04.2024. u 18:45
Triba imat snage učinit takvi korak. A ovi je veći od čovika na Misecu!
sewen • 17.04.2024. u 11:41
Dirljivo i duboko. Izaziva snažnu emociju. Pogađa srž realnosti koja je nama možda predaleka i ne možemo je razumjeti. Da bismo razumjeli trebalo bi takvoj realnosti gledati ravno u oči.
WORLD OF A DREAMCATCHER • 17.04.2024. u 21:30
Kad nema novih postova, znam da imaš previše obaveza.
Lastavica • 20.04.2024. u 07:00
Hvala vam svima na komentarima:-)
morska iz dubina • 21.04.2024. u 20:11
U odori ili bez svrhu je našla. Na Trsatu sam vidio spomenik Majke Tereze koja je također imala svrhu.
gogoo • 21.04.2024. u 21:53
nedostaješ mi, zato krenuh u potragu i osjetih sram... ovu ljepotu tvog izričaja skoro propustih...
Dinaja • 22.04.2024. u 10:27
četvrtak, 11.04.2024.
Vrtuljak
Pita učiteljica malog Ivicu koliko je dva plus dva.
Pet, kaže on.
Ma, Ivice, razmisli malo, dva plus dva?
Pet, ponovi on.
Ivice, ako imaš dvije jabuke i ja ti dam još dvije, koliko je to.
Ma pet, boga ti gluvoga.
Evo, ovako izgleda svakodnevna komunikacija s mojim dragim Starim.
Ja u kupe, on u špade.
Ja šumom, on drumom.
I onda zavičem.
A on, šta se dereš.
I tako, u krug.
pa sad, tko će ga više znati kod nas, jel pet ili možda četiri, pravila se stalno mijenjaju ;)
NF • 11.04.2024. u 15:00
Mi još ne znamo ono što su oni već davno zaboravili :-)) tako meni kaže moj.
Neka mu bude, često kažem. Nek je pet.Sarah • 11.04.2024. u 15:16
ja to nisAM DOČEKALA, NA SREĆU ILI NA ŽALOST
Donabellina • 11.04.2024. u 16:09
Ne viči.
Prihvati da je 5.
Nije jedna istina.
:*Dvi, tri riči... • 11.04.2024. u 16:24
sjećam se Kiklopa i čini mi se Melankolika koji je zdvajao nad time da se uopće ovih dva i onih dva idu spajati :))))
j. • 11.04.2024. u 17:11
Upitaj ga nije li možda u nekom drugom životu bio Imoćanin ili
Hercegovac? Šalim se naravno, nije to lako, moja majka nakon moždanog je imala epizode, srećom ne stalno i ne dugo. Meni
nedostaje, nisam imala ni pedeset, a otac je otišao kad sam imala
četrdesetdvi, a kao mlađa bila sam više vezani za njih. Ništa tu ne
možemo, život donosi što donosi, a tebi neka je snage:)))nema garancije • 11.04.2024. u 17:21
Moja mama je pred kraj tvrdila da joj u noći dolazi crnobijela maca i da pričaju o zajedničkom djetinjstvu...
Dinaja • 11.04.2024. u 17:28
samo guštaj dok je još tu, kad ode bit ćeš tužna i skužit ćeš da su dvije i dvije tuge zaista bar pet tuga
Blumi • 11.04.2024. u 17:30
Nije lako.
Moj je sa daljinskim od tv-a smanjivao grijanje na radijatoru
I kad bi mu se reklo,kaze vi ce te mene uciti..
Onda da mu se kradu pidjame hehe,sad mi dodje smijesno.
Neka mu je laka zemlja...Euro • 11.04.2024. u 17:40
2+2 5, kao ovde na glasačkim listićima :))
mecabg • 11.04.2024. u 18:10
Ma 2 i 2 su 22, he. Vrijeme čini svoje, neka smo živi dok možemo.
gogoo • 11.04.2024. u 18:30
Treba imati strpljenja sa starijim ljudima. Valjda to čeka i nas.
viatrix • 11.04.2024. u 18:43
Ma samo reci: je, petica je! Pusti...otpusti. Duboko udahni i neka te tezvseli neka lijepa pjesma na radiju...Ljubim!
luki2 • 11.04.2024. u 22:59
Pa, što se dereš? :)
Lastavica • 12.04.2024. u 09:00
Ma Ivica je u pravu. A daj i Starom mig ka fol....
sewen • 12.04.2024. u 16:33
ponedjeljak, 08.04.2024.
Pobogu, zašto?
Zašto se ljudi vole svađati ispod razine dostojanstva? Svatko tko je povrijeđen, na bilo kojoj razini, može reć dosta je, ne želim više s tobom bit u paralelnom hodu, ovo je naše zbogom u daljem životu.
Umjesto toga, još dugo ispijaju jedno drugom krv na slamku, komuniciraju "biranim" riječima izravno ili preko posrednika, časte se uvredama, kletvama, psovkama, projektilima i inima. Zar civilizacijski doseg ide toliko unazad?
Postojalo je mirnodopsko vrijeme sklada i prijateljstva, druženja i tepanja, smijeha i suza, međusobne sapletenosti u emocijama. I onda, kad dođe kraj, umjesto imperativa sačuvat uspomene na segment suživota koji je bio lijep, kontaminira se sve, pa i vlastita osobnost koja je dionik svega. Bez obzira na kojoj strani bila.
Slušam mlađu ženu koja hoda ispred Starog i mene na dugoj šetnici i svađa se preko mobitela:
..kozo jedna, dabili kozo debela, koji me k... maltretiraš...koji oprost....odj... iz mog života, bile smo prijateljice, sad više nismo....j.... me se za tvoje zdravlje i oćeš li sutra crknut, crkni šta prije, popišat ću ti se na grob.... ti ćeš reć da sam ja bila s njim, a nisam, krvi mi Isusove, zadavit ću te j...... prasmaro..
Sve dalje je bilo puno ružnije od ovoga. Stari slabo čuje pa ga se ovo nije ni očešalo, al meni je zgrčilo želudac. Mogli smo samo usporit, iako je teško sporije od našeg prolaznog vremena. Mogli smo se okrenut, al, Stari zna reklamnu tabelu do koje hodamo i to je njegov amen.
Čula sam još završni dio kad ju je poslala u pič...mič, strpala mobitel u boršu i dalje nastavila pričat sama sa sobom.
Rekao bi čovjek na prvu, moderna mlada dama, skockana od glave do pete po posljednjoj modi, svježe fenirane duge kose, vidljivo njegovana. Al na drugu, nema tu ni d od dame.
I asfalt se pod nama topio od nelagode.
Zar ljudi zaista zaboravljaju kako je manje više?
Pa tako lako je reći zbogom. I ne osvrtat se.
Nešto je divlje u ljudima. Kada pozovem na mirenje, dobijem po nosu od svih aktera:-)) govorim o vanjskom svijetu.
Prestala sam to raditi i povukla sam se, nisam obučena za medijatora.
Svaki odnos kojo sam morala prekinuti, najprije sam dobro isplakala:-D
Različitih smo materijala. Pljujuć po svakom kog sam mao bar voljeli, pljujemo i po sebi.Sarah • 08.04.2024. u 16:06
Imaš pravo, ali očito postoji i druga strana koja žešće reagira riječima, ali ne ovako u javnom prostoru
Donabellina • 08.04.2024. u 16:12
I takvima ne smeta ako je oko njih jos sto ljudi..
Euro • 08.04.2024. u 17:20
da, pravo pitanje u naslovu...
Dinaja • 08.04.2024. u 17:21
To je stvar osobne kulture. A kultura nije zarazna.
Lastavica • 08.04.2024. u 18:01
ne vjerujem da se ljudi baš vole svađati, ali vole neke druge stvari kojima je posljedica svađa
Blumi • 08.04.2024. u 18:05
Mislin da je i prije bilo ovakvega svita. Ma, bilo nas je manje. Koje san kletve čuja ka dite, od babe koja nas je valjda na svoj način volila.
I mene je znala klet, al ajmo reć, oprostija san!
A da živimo sto života, nećemo se naviknit na takvu spiku. Jer to je ponižavajuće za sve. Al štaš, pritrpi i prođi....sewen • 08.04.2024. u 18:07
Nada leži još u toj njenoj mladosti.
Ono, mlada je, naučit će :/konobarica • 08.04.2024. u 22:26
Ne znam zašto se ljudi vole, kako si ti napisala, svađati ispod razine dostojanstva. To mi nikada nije bilo jasno. Ljudi ne žele razumjeti da riječi znaju jako boljeti.
viatrix • 08.04.2024. u 22:38
Točno! Potpisujem i Lastavicu. Ljubim!
luki2 • 09.04.2024. u 01:19
I ja radije ne bih, ali zbilja ima agresivnih ovdje, ja ih ne komentiram, oni me ne zaboravljaju ;)
NF • 09.04.2024. u 08:51
Što se ljudi više svađaju, grde, raspravljaju, manje su u pravu.
Za istinu je dovoljna jedna rečenica...mecabg • 09.04.2024. u 10:09
K o m a.
Galaksija • 09.04.2024. u 19:02
Da se nisam već nekoliko puta uvjerila u ovakve scene, teško bih povjerovala u ovaj javni ekscentričan nastup. Ljudi nemaju srama, nemaju empatije, nemaju ljudskosti a i sve manje odgoja i kulture. Rekli bi u narodu da ona koja se predstavlja kao najveća dama zapravo najviše smrdi. Ima tu istine. Svađu ne volim i smatram da se svaka riječ može izgovoriti na pristojan način čak i ako ima negativnu konotaciju. Ovo je baš nekako dno dna
WORLD OF A DREAMCATCHER • 10.04.2024. u 10:17
Znaš što? I ja se pitam. I onda još takvi raspredaju o licemjerju. Nešto ti se ne sviđa? Ne bavi se s tim. I točka. ;)
Pozitivka • 10.04.2024. u 20:57
srijeda, 03.04.2024.
Ande
Koliko je nagon za životom velik pokazali su preživjeli u padu aviona u Andama te davne 1972.godine.
Često sam propitivala šta bi napravila da sam bila sudionik te nevolje i pad preživjela?
Bi li bila spremna, u svrhu preživljavanja, jest ljudsko meso stradalih?
Ovo pitanje ne umanjuje činjenica da sam više od pola svog života vegetarijanac.
U pitanju su ipak život i smrt.
Je li uopće moguće odgovorit na ovo pitanje iz udobnosti vlastitog toplog doma. S prepunjenim policama frižidera i ledenice. Ormarima punim odjeće prilagodljive svakom vremenu. Higijenskim potrepštinama za jutro, dan, noć, zimu i ljeto, a sve na dohvat ruke.
Javno mnijenje je po saznanju kanibalizma bilo podijeljeno.
Od zgroženosti do odobravanja.
Nisam od onih koji osuđuju.
Ja bi se zasigurno začahurila i odlepršala na onaj svijet.
Ili nas, ipak, vanredne okolnosti stavljaju pred životne, moralne, etičke, religijske i svekolike dileme?
pitanje ostaje bez odgovora, dok se, nedaj bože,ne nađemo u takvoj situanici...ipak, ne ponovilo se...
Dinaja • 03.04.2024. u 19:35
Ovo zadnje da, ali i oduprijeti se onome što je nametnuto mimo volje
Donabellina • 03.04.2024. u 19:42
Tesko pitanje...
Euro • 03.04.2024. u 20:36
Jako teško pitanje, ali ljudi jedu ljude i bez da im zariju zube u meso. Tako da je diskutabilno i sto je to kanibalizam.
Dvi, tri riči... • 03.04.2024. u 21:02
Kao i Ti, tek kada bih bila postavljena pred tkav čin znl bih što mogu, što ne...
luki2 • 03.04.2024. u 21:04
Svaki čovjek će sve učiniti da preživi. To nisu normalne situacije i tada se ponašamo drugačije.
viatrix • 03.04.2024. u 21:40
ponekad je ipak bolje umrijeti
Blumi • 03.04.2024. u 21:46
oduševljen sam filmom; oni raniji nisu toliko eksplicitni i ne prikazuju izravno problem; ovdje zapravo imamo situaciju da su se dvojica ili trojica žrtvovala za ostale i rezali meso, tako da ostali nisu znali koga jedu... naravno da je teško pitanje, ali mislim da ne bih imao dvojbi oko pitanja da li da preživim jesti nekoga tko je ranije umro... ubijati druge radi prehrane, e to je već nešto sasvim treće.... ali dobro veli Dvi-tri, nije svaka prehrana zabijanje zubiju u meso...
j. • 03.04.2024. u 22:08
Držim se temeljnih moralnih postulata samo u uobičajenim životnim situacijama, o ovakvim graničnim, još gore mi je npr. pitanje eutanazije, procjenjujem situaciju svaku za sebe na licu mjesta, jednom sam za rata oko tri ujutro šokirao sebe, kad sam ključem u stisnutoj šaci razbio glavu liku koji se unio u mene u mračnoj ulici (vraćao sam se s koncerta Meri Cetinić na Trsatu) i pobjegao ne osvrčući se,, još duže sam razmišljao nakon što sam zbilčja prejako udario psa nogom u teškim čizmama, koji je nasrnuo na mog Jina, jako je zacvilio i pao kao i gazdarica, koja mi se, grleći ga, ispričala. Zbilja je lako iz fotelje govoriti što je ispravno.
NF • 04.04.2024. u 09:14
Ne daj Bože nikome.
Galaksija • 04.04.2024. u 09:45
Sićan se i igranog filma i dokumentarca. Moremo mi reć i ovo i ono, al ko zna.... Morebit da bi se pridali, a morebit...
sewen • 04.04.2024. u 10:00
Film sam pogledala više puta. I doista je strašno uooće doživjeti tako nešto a zatim se boriti za opstanak. Mislim da je nagon za preživljavanjem jači od onoga da se samo pustimo. I ja sam se pitala svaki put da li bih mogla učiniti isto. Ali kako kaže NF lako je iz fotelje govoriti što je ispravno :((
WORLD OF A DREAMCATCHER • 04.04.2024. u 10:03
Da bi saznao kako će reagirati čovjeku se mora dogoditi takva situacija...sve ostalo su nagađanja.
Riba Luca • 04.04.2024. u 11:18
Osuda nipošto, a sve dok se ne nađemo u kritičnoj (blago rečeno)
situaciji ne znamo kako bismo reagirali. Valjda je nagon za preživljavanjem iznad svega, opet..., sve ovisi. Ugodan ti ovaj
sunčan dan:)))nema garancije • 04.04.2024. u 11:32
Mislim da bih ko i ti.
Mentalni je kanibalizam isto prisutan, i to ne u pustoši sredstava života, već u pustoši srca.
Ima ga na blogu kolko oš.
Onaj tko navaljuje na slabijega, na svašta ( bi bio) je spreman.Sarah • 04.04.2024. u 13:33
Hvala vam šta ste tu....nema se na ovu temu šta komentirati na vaše komentare... teška je sama po sebi...slažem se u potpunosti s Dvi, tri riči...ne treba zabit zube u meso da bi bio kanibal....često smo ljudožderi u nevidljivoj zoni, spremni raščerečit ljudsku nutrunu ubojitim mislima i riječima....
morska iz dubina • 04.04.2024. u 20:00
Zaboravljamo bitak. Koliko god se uzdizali i mislili da smo posebni, mi smo dio životinjskog svijeta. Suočena s preživljavanjem svaka životinja će učiniti ono što mora i jesti što god. Jedino ljudi pritom traže opravdanje, a koje su preživjeli nogometaši pronašli u riječima IK - Jedite od ovoga svi, ovo je moje tijelo koje će se za vas predati.
airsoft pokret Plaćenici • 06.04.2024. u 11:28
Znamo šta ne želimo i nećemo dok nema životne opasnosti.
A pred njom čovjek se ponaša iracionalno.Lastavica • 08.04.2024. u 14:14
