Koliko je nagon za životom velik pokazali su preživjeli u padu aviona u Andama te davne 1972.godine.
Često sam propitivala šta bi napravila da sam bila sudionik te nevolje i pad preživjela?
Bi li bila spremna, u svrhu preživljavanja, jest ljudsko meso stradalih?
Ovo pitanje ne umanjuje činjenica da sam više od pola svog života vegetarijanac.
U pitanju su ipak život i smrt.
Je li uopće moguće odgovorit na ovo pitanje iz udobnosti vlastitog toplog doma. S prepunjenim policama frižidera i ledenice. Ormarima punim odjeće prilagodljive svakom vremenu. Higijenskim potrepštinama za jutro, dan, noć, zimu i ljeto, a sve na dohvat ruke.
Javno mnijenje je po saznanju kanibalizma bilo podijeljeno.
Od zgroženosti do odobravanja.
Nisam od onih koji osuđuju.
Ja bi se zasigurno začahurila i odlepršala na onaj svijet.
Ili nas, ipak, vanredne okolnosti stavljaju pred životne, moralne, etičke, religijske i svekolike dileme?
Post je objavljen 03.04.2024. u 19:26 sati.