srijeda, 31.08.2016.
suzama l'epim tapete vol.839
...jučer je bio odvratan dan..
ne cijeli..."samo" komunikacije s dragim roditeljima..
Mama me tražila da joj posudim novce za uvođenje etažnog grijanja jer ona ima 13-14.000 eura na koje skuplja kamate pa ne bi baš htjela to sad prekidati..pola ja, pola brat (navodno)..
Naravno, normalno je pomagati roditeljima..oni su te napravili...brinuli su se za tebe, priskrbili ti štošta...možda u nekom normalnom "slučaju" ali u ovom mom...
"Pa šta hoćeš" vikala je mama "pa donosila sam ti hranu dok si studirala, plaćala sam ti dom!"
"MAMA pa zar je nenormalno hraniti vlastito dijete????Zar se to treba napominjati kao nešto ekstremno što se ne radi?A u domu sam bila jednu godinu, poslije sam živjela s Marcom! I radila!!! I svaki sam vikend radilla tebi posude za kišobrane i ostolja za lampe i pizdarije i za TO sam dobivala novac od tebe!!"
Kad se samo sjetim da je uplaćivala stambenu štenju na moje i svoje ime, ja sam ju tražila da otkupim od nje to na svoje ime a onda me optužila da ju pokušavam zakinuti za kamate koje je ionako dobivala na MOJE ime pa od toga nije na kraju bilo ništa.
Nije mi dala.
Ja ću naravno mami te novce dati.
Ne radi se o puno para radi se o 1000 eura (bar se nadam) time će mi ishlapiti ušteđevina na samo dvije.
I zato mene panika hvata.
Jer ću te dvije uskoro spiskati na tatu GARANT kao da gledam..i ja ću biti bez para, bez zalihe, na poslu gdje mi plaća kasni i jednostavno neću imati do kuda čupati za sebe samu.
A u tom trenu meni neće nitko pomoći.
NITKO.
Jer ja sam sama....
Mama živi sama u trosobnom stanu od nekih 78 kvadrata u centru Bjelovara...1000 puta sam joj rekla..prodaj stan, kupi si kućicu, previsoke su ti stepenice penješ se svaki dan na drugi kat po tim stepenčugama pa pomozi si.
Odgovori su raznovrsni na tu temu "Čuvam stan za tebe i Marca" taj je bio prije nekih 20-tak godina, "Ne da mi se seliti, ja dok se sjetim selidbe, poludim" i jučer zadnji "Svi stariji ljudi prodaju kuće i kupuju stanove radi lakšeg održavanja"
"Mama, imaš terasu za koju ti treba za održavanje kao za srednje veličine vrt!I da, sele se stariji ljudi...u PRIZEMLJE ako nema lifta!"
I tako bilo je tu svega...
Opet sam ugrizla govno i vratila se u prošlost...odvratno...
Otišla sam do trgovine jer sam osjetila veliku glad za nezdravim i za pićem. Tako uvijek reagiram kad je frka i kad se pokušavam smiriti.
Popila sam jedno pivo, pojela veliki paket kikirikija i zek onda upalila mobitel.
Propušteni poziv od dragog taje...
A što sam mogla doli uzvratiti poziv....
Kasnije sam čula dragog taju...ni razgovor s njim nije bolje prošao...Opet me krenuo tlačiti s njegovim stanjima i sranjima a ja na trenutke upadala u zamku dok se nismo posvađali.
Nakon svega sam popila još jedno pivo i xanax.
Usnula sam grcajući i daveći se u vlastitim suzama. Grlila sam samu sebe i govorila si "sve će biti u redu, imaš samu sebe"
Kako sam došla do tog ludila?
Paaaaaa...vratimo se priči sa tajom.....
taj sam dan došla do bolnice Merkur, parkirala i ostala sjediti u autu.
Bila sam neispavana i u brizi.
Nisam znala u kakvom ću psihičkom stanju naći tatu i bojala sam se.
Sjedila sam u autu petnaestak minuta i skupljala snagu.
Kako ću ga dići kad ja i sama nisam baš.
Ali moram, njemu je definitivno teže.
Otvorila sam vrata, izašla iz auta i teškim korakom krenula ka bolnici....
Pred vratima me dočekala sestra i kako je tata u izolaciji zbog MRSE objasnila mi je postupak ulaska i izlastka u kontaminaciju.
Ušla sam unutra.
Tata je poluležao i smijao se.
Krv mu se vratila u tijelo i dobio je normalnu boju kože.
Joooooojjjj kako sam se razvelesila!!!!
Izljubila sam ga od sreće ne mareći za MRSU.
"Jooooojjjj tata, znam da će ovo zvučati jako grozno, ali tako mi je drago da su ti odrezali nogu!PA ti sav sjajiš!"
Nasmijao je i rekao "I dobro se osjećam!"
Taj je dan taj čovjek sa odrezanom potkoljenicom nakon dugo vremena bio moj TATA.
Tata kojeg sam voljela kao mala.
,,,mojoj sreći nije bilo kraja...
- 09:08 -
ponedjeljak, 29.08.2016.
suzama l'epim tapete vol.838
...probudila sam se sva strgana...
Obukla sam se, izvela Einya na polje u šetnju i nazvala bolnicu.
Tresla sam se...
"Vaš je tata operiran još sinoć i sve je proteklo dobro. Sada je u redu, a za kasnije ćemo vidjeti" rekla mi je sestra koja se javila na telefon.
"JUPIIIIIIIIIIIIiiiiiiiiiiiiiii!!!!!HVAALAAAA TI BOŽEEEE, HVALA TI SVIJETU, HVALAAAAAAA!!!!" vikala sam na sav glas dižući ruke ka nebu.
Bila sam presretna!!!!!
Javila sam tetki vijest, njena je reakcija bila miješana...bila je sretna ali je odmah postavila pitanje "A kako će on jadan bez noge?"
To me malo omelo u mojoj sreći, no, brzo sam se vratila na zahvalne tračnice.
Kako nisam bila i blizu Zagreba, nazvala sam shefa i tražila day off. U kratkim crtama sam objasnila o čemu se radi.
Vratila sam se u kuću na doručak.
Kako sam bila začepljena od hranice u ponoć, uzela sam tatine zobene pahuljice i prelila ih vrelom vodom.
Tada se desilo nešto po meni jaaaakkkooo čudno..
Naime, tata svako malo ima problema sa probavom.
Dugo je trebalo da ga nagovorim na zobene pahuljice.
Pvi sam mu to puta pominjala davno, a zadnji kad smo bili kod djeda travara, ustvari kad smo se vraćali nazad.
"Tata" rekla sam "pa nije to neka umjetnost jesti zobene pahuljice ako si u takvom stanju"
"Ne mogu ih jesti zbog zuba" odgovorio je.
Kao i uvijek našao je izgovor zašto da ne napravi nešto za sebe u djeliću sekunde.
Kipila sam
"Gle" nastavila sam "pofuriš ih s vrelom ili toplom vodom i one nabubre. Unutra si staviš malo cimeta koji ti je dobar za šećer a i neće ti biti toliko neukusno" završila sam sa stisnutim zubima..
"Ok" odgovorio je tada, ali očito me nije shvatio baš...
Naime kad su mi zobene dobile malo volumena, uzela sam zdjelicu da ću ju odnjeti za stol kad se pored mene ukazala tetka sa cjedilicom.
"Evo ti" rekla je
"Šta će mi to?" začuđeno sam upitala
"pa tako ja tati procjedim tu vodu" nastavila je a ja sam ju sa zgražanjem prekinula
"Ššššštttaaaaaaaa?????? cijedi vodu????"
"Pa da, pa onda stavi jogurt na to da bude finije"
Ne, mom tati NEMA pomoći...ali nema, nikad ne sluša..ovo je samo jedan mali dokaz..uvijek ima svoju varijantu za sve...
Klonula sam.
Bila sam neispavana, gutala sam zobene i bila sam sva nekako jadna.
Jebo te, pa ako jebene jednostavne ZOBENE pahuljice on sjebe...da cijedi vodu? pa i to mu probavi pomaže! a jogurt uvijek može kasnije..
Svejedno sam bila zahvalna...iako sam svake sekunde bivala sve svjesnija činjenice da mu stvarno NEMA pomoći.
Brinulo me u kakvom ću ga psihičkom stanju naći to popodne.
Tetka mi je spakirala njegove stvari i Einy i ja smo krenuli put Zagreba...
- 10:18 -
petak, 26.08.2016.
suzama l'epim tapete vol.837
...odluka je bila sekundna...
Prije nego nastavim da objasnim pojam MRS-e. Razmišljala sam nešto i shvatila da ne moraju svi nužno baš biti upoznati sa značenjem iste.
MRSa je tzv. "bolnička bakerija" jer ju pokupite u bolnici, baš kao i tajo, i to je bakterija otporna na sve poznate antibiotike. Nelječiva. Relativno se lako prenosi.
"Ok, budemo ga primili" rekao je Hipnotizirajući i okrenuo se tati "Gospon, me čujete?"
"Aha" drhtavo i jako tiho je odgovorio tata.
"Bu'te dali rezat' nogu?" nastavio je Hipnotizirajući naginjući se blizu tatine glave.
"Budem" odgovorio je tata zadnjim snagama.
Hipnotizirajući je podigao glavu prema meni i rekao mi "Imamo jednu gospođu koja baš nije stabilna. Ako joj bude loše budemo nju prvu operirali, pa onda Vašeg tatu,a ako bude stabilna budemo prvo tatu Vašeg." rekaso je i nastavio "inače ovo je trebalo DAVNO operirati" rekao je optužujućim tonom a ja sam mu klimnula da izađe van.
Kad smo izašli van rekla sam mu: "Ja jako dobro znam da je trebalo to operirati ranije no tata se nikako nije dao. Tvrdoglav je i ne da da mu se dokaže bilo išta. Sad je trenutno pristao ne zbog slabosti već samo i isključivo radi Vas osobno"
Kasnije je sve proletilo kao u magli...
Tatu su vozikali amo tamo po bolnici, tetka je dobila napad panike i visokog tlaka pa sam ju odvukla na internističku kad smo već tamo, vidjela sam u kojoj je sobi tata, oprostila se s njim, pokupila tetku i kreula put Einya.
Plakala je.
Više uplašeno i teatralno.
Htjela je kući. Nije htjela spavati u Zagrebu.
Po Einya sam se pojavila tek u 10 navečer.
Jadničak je bio ekstatičan od sreće jer ga nisam napustila.
Ja sam bila strgana.
Bolila me desna ruka do ramena i jedva sam dovukla kolica u stan na prvi kat.
Pokupila sam najnužnije za Einya, i krenuli smo put Bjelovara.
Tamo smo došli tek u ponoć.
Einy je hiperventilirao cijelim putem.
Tetka se malo čudila da šta mu je, pa je plakala, pa me optuživala da kako mi tate nije žao.
Ja sam osobno...proživljavala pakao.
Migrena je galopirala meni u susret, Einy je dahtao kao da će odapeti svake sekunde, tetka je cvilila...
...koma...
Noć je bila...onako...
Nakon što sam morala jesti u ponoć ono što smo trebale jesti za večeru...popila sam neku tetkinu tabletu i stropoštala se u krevet u boravku oko 1 poslije ponoći.
...tetka se naravno, ustala u pola pet...
- 13:30 -
četvrtak, 25.08.2016.
suzama l'epim tapete vol.836
...razgovor s ČMarom je završen...
Umjesto 650 za pregled, pljunula sam 1250. Nek se majde...neeeeee?
Kad smo došli do auta, tata je i dalje bio živ i to više poluživ nego polumrtav kakav je izgledao prije nego je pojeo nešto.
Šećeraši njegovog kalibra uvijek moraju sa sobom nositi neku hranu.
Misli li on na to?
NE!
Kao kroz neku maglu sam se sjećala gdje je Merkur...
Davno sam ni sama se ne sjećam iz kog razloga, bila jednom tamo.
Za divno čudo parkirala sam točno tamo gdje je trebao.
Osoblje se pojavilo sa velikom stolicom na kotače i preuzelo tatu.
Tetka i ja smo tapkale za njima i tada sam, kad je došao red na nas, ušla s tatom u ambulantu...
Unutra su bila 4 muškarca srednjih godina.
Kako se činilo, tri doktora i jedan tehničar plus gospodin stariji koji je isto valjda tehničar.
Tati su odmotali nogu i nakon što su ju pogledali, jedan od doktora je rekao umilnim, hipnotizirajućim glasom tati: "Gospon, mi budemo sad napravili uslugu doktoru Čmaru i napravili budemo rendgen. Ali ja Vam ovao sad na oko mogu reći da trebate rezati nogu."
Tata je samo klimao.
Zelena boja njegovog lica se pojačavala.
U jednom sam trenu pomislila "majko mila kojim ovaj glasom priča, da je mene trazio da mi nesto reze mislim da bih pristala bez opiranja"
Doktor je nastavio :"Možete doći ili kod nas ili u Dubravu, to je zahvat koji se bez problema napravi, poslije dobijete protezu i budete hodali" završio je a tata je klimajući odobravao i izustio "Dobro"
Zamotali su mu ranu i krenuli ga spremati za snimak kad sam rekla "Ima još jedna stvar. Ima MRS-u"
Nakon te moje izjave svi su se uskomešali.
Mlađi je tehničar počeo psovati na glas i sumanuto ponovo ispirati ruke. "jebeni dr.Čmar, pa mogao nam je reći kakvog nam pacjenta šalje! Tu idu na pregled kod njega i plaćaju da bi sad nama uvaljivao na hitnu nekoga sa MRSom!"
Ja sam stajala i nisam se micala.
Samo sam podigla obrvu.
Tatu su odveli na vađeje krvi i rendgen.
Kad su ga izvukli van na pola je gledao. Opet se vratio u ono stanje "polumrtav"
Pred ulaskom u ordinaciju sam mu šapnula "Ako si pametan, potrudit ćeš se da ostaneš ovdje"
Ušli smo u ordinaciju i mene su poslali van.
Slušala sam hipnotizirajućeg doktora "Gospon, znate, mi Vas ne možemo operirati jer Vi pripadate u Bjelovar. Ili ako inzistirate, dođite sutra, ne smijemo Vas primiti jer smo Vas ionako ispod ruke uzeli za rendgen.
Sad ćete ići kući.Dobro?"
Ja sam to sve slušala sa vanjske strane vrata i kad su se otvorila vrata sam uletila unutra i krenula u ofenzivu.
"Šta je, čim sam pomenula MRSu ste se prepali k'o grlice!" rekla sam mrko ih sve redom gledajući
hipnotizirajući je mirno rekao"Gospođo, mi smo Vam napravili uslugu.." nije stigao završiti jer sam ga prekinula
"Znam da ste nam napravili uslugu i stvarno Vam hvala, međutim puštate pacjenta u ovom stanju doma? Zar Vi niste svjesni toga da će mi on do Bjelovara UMRIJETI U AUTU!!!!" već sam lagano vikala "Pogledajte ga samo!"
Tata je na pola žmirio i na momente teškom mukom otvarao oči.
"Izmjerite mu tlak" rekao je hipnotizirajući
Tehničar je ustao i krenuo mjeriti tlak na slušalice. "Na ovoj ne čujem otkucaje" rekao je i prebacio se na drugu ruku.
Potrajalo je i okrenuo se zbunjeno daljući uređaj prvom do sebe "Daj ti probaj, ja sam izmjerio tlak 60/60"
Drugi je nakon prtljanja rekao "70/40"
Bilo kako bilo, valjalo je napraviti hitnu odluku...
- 14:25 -
nedjelja, 21.08.2016.
suzama l'epim tapete vol.835
...stigla sam pred polikliniku i upalila sva 4....
Bilo je suludo za očekivati da bi me oni čekali vani...ali šta ćeš...nada je uvijek prisutna...ali i dalje je kurva...
Ušla sam u prazne prostorije poliklinike i zatekla tetku kako čeka.
"Gdje je on?" upitala sam.
"Odveli su ga u neku drugu sobu dok tebe čeka" odgovorila je.
"Zar nismo rekli da ćeš me nazvati kad budete gotovi?" upitala sam
"Pa nemoj vikat na mene" branila se tetka "oni su mi rekli da te nazovem!"
Tad mi je sinulo..kako je tata ranije rekao Čmaru da ja plaćam, prepali su se da će ostati bez novaca.
"Gle" rekla sam tetki "moram maknuti auto, parkirala sam nepropisno i još k tome na biciklističkoj stazi. Odvest ću auto sa strane, pa ti kad on stvarno bude gotov pozovi me da ga dođem odgurati do auta.
Kad me nakon deset minuta nazvala, došla sam po tatu.
Čekala me cijela delegacija.
Znate, mi smo Vas najavili za snimak skočnog zgloba....trebate ići na rendgen...
Ooooooo kakva smijurija!!!!!
Kad sam u hitnoj na kojoj smo kasnije završili vidjela tatin skočni zglob i batrljak od stopala koji je nepovezano visio sa njega, ja sam kao laik znala da su mu kosti smrskane.
Bilo je više nego očito.
No, poznati doktor Čmar to "nije" moga vidjeti već nas je slao kolegi da si i kolega malo zaradi.
Dotična je poliklinika u relativnoj blizini.
Kažem relativnoj jer ionako sam trebala tatu u auto pa iz auta pa opet u krug.
Došli smo, parkirali, uspjela sam tatu ubaciti u kolica. Da, ubaciti jer je u tom trenu bio totalno mlohav i opušten.
Kad sam ga teškom mukom odgurala u hodnik poliklinike imala sam što za vidjeti...
Rendgen je na KATU BEZ LIFTA!!!!
Nakon vrištanja između mene i tehničara jer je on pizdio što mu nisu javili da je gospodin nepokretan, pokušao me nagovoriti da on i ja odnesemo tatu zajedno sa kolicima na prvi kat.
Nisam se dala.
U tom trenu NISAM osjećala zglob na desnoj ruci što je bila posljedica svako malo izvlačenja i uvlačenja kolica u auto koja su težila 11 kila i identičnog rada s tatom koji je nekih 75.
Shvatili smo da smo u govnima i odustali od ideje.
Izašli smo van.
Tatu je opet trebalo staviti u auto.
Ja sam bila na više nego očiglednom izmaku snaga pa su mi neki ljudi na cesti pomogli staviti ga u auto.
Promotrila sam tatu a on je bio u polusvjesnom stanju.
ŠEĆER!!!! sinulo mi je!
"Dobro a kad je on zadnji puta jeo?" viknula sam ka tetki
"Oko podneva" odvratila je
"O MAJKO MILA!!" uzviknula sami otrčala u trgovinu.
Uzela sam živi šećer da ga digne. Bijelo grožđe i jedan barni...mokri biskvit za djecu.
To inače ni pod razno ne smije jesti ali tata je očito pao u hipoglikemiju.
Dobio je 6 zrena grožđa i barni i pomalo mu se počela vraćati iskra u oči.
Boja kože je i dalje bila postojano zelena.
Nazvala sam još dvije poliklinike koje sam našla na netu i niti jedna od njih nije mi mogla obaviti taj rendgen.
Krenuli smo nazad Čmaru. Bila sam bijesna.
"E sad će me čuti!!!!" rekla sam.
Stigli smo, parkirala sam, otvorila prozore i ostavila tatu u autu.
"Dok se vratim ima da si pojeo taj barni do kraja!" naredila sam mu "A ti ideš samnom da ne ubijem tamo tog doktora!" rekla sam gledajući u tetkinom smjeru.
Doktor nas je dočekao s pitanjem "A gdje je gospodin tata?"
Došlo mi je da ga napucam šakom.
Umjesto toga sam odgovorila "Tata je u autu."
"A zašto je u autu? Pa moramo završiti pregled
"A kako, molim Vas mislite da ga dopremim do tu? Čarobnim štapićem? Ili da možda doleti?" bila sam bezobrazna i nastavila"Jeste li Vi njega ili niste danas vidjeli uopće?"nastavila sam "Niste vidjeli u kojem je stanju? U kom ste to slučaju mislili da se on može popeti na prvi kat?" završila sam ali samo za kratko
"Pa nisam ja znao da njihovo osoblje ne nosi na kat" branio se
"Imaju JEDNOG tehničara. Ništa više"mirno sam odgovorila.
"Da, ali meni taj snimak treba da ja vidim jesu li njemu kosti u redu, pogledajte, to je sve izlječivo..." krenuo je s pričom i onda sam ga prekinula.
"Vi ga očito niste dobro promotrili. Niti njega niti nogu"nisam se dala uopće prekinuti "I da VAm još nešto kažem. 5.000,00 kn za to da Vas dovezem do Bjelovara i Vi pogledate ranu u pola sata i to ako? Gledajte godspodine, ja još uvijek isam dobila ostatak plaće za peti mjesec, ušteđevina mi se cijedi brzinom munje..."
Prekinuo me ošto riječima "A šta Vi islite, gdje živite, u socijalizmu? u bajci? Pa to KOŠTA!"
"Ne, dragi gospodine" rekla sam mirno kao špricer "Vi živite u bajci kad mislite da oko Vas žive ljudi koji se kupaju u novcu "
Posramio se nije, u to ni ne sumnjam ali smo se prebacili na drugu temu..kako pomoći tati...
Budući da nije bilo druge varijante, doktor Čmar je nazvao u bolnicu Merkur tražeći ih da mu izađu u susret i na hitnoj obave rendgen.
Za to sam mu jako zahvalna!
Je da nismo došli u bolnicu na vrijeme...i da ja nisam explodirala tamo po hitnoj, pitanje je bi li mi tata bio živ.
Iako...to što je živ ne znači apsolutno ništa, koliko god da to grozno zvučalo.
...jer vuk dlaku mijenja a ćud nikada...pa čak ni onda kada ga ista košta života....
- 10:37 -
subota, 20.08.2016.
suzama l'epim tapete vol.834
...prošlo je par paklenih dana...
Ustvari dva...onaj s putem u Zagreb i onda onaj dan iza....
Karavana je krenula teškom mukom.
Tata se jedva micao.
Mene je toliko bolila ruka i rame od navlačenja uguravanja kolica unutra van auta ali sam to naravno, zatomila. Taj i dan iza.
Trenutno jedva kucam po tastaturi od bolova.
Kad sam došla po tatu dočekala me tetka.
"On je sav bijel, sda sam vikala na njega jel mu uopće treba taj put!" bila je sva van sebe.
Kad sam došla do njega i vidjela sam, shvatila sam u djeliću sekunde o čemu priča.
Tata nije bio bijel.
Tata je bio...ZELEN.
Doslovce!
Put je protekao relativno dobro.
Kako smo došli malo i prije vremena, pokazala sam im razvikane Bandićeve fontane radeći puni krug oko njih.
Nakon toga, odvezla sam ih u polikliniku i odgurala tatu unutra.
Uvjet da uopće tata ide u tu polikliniku kod tog doktora, bio je da tetka sjedi s njim kod doktora.
Ostavila sam ih, rekla tetki da me nazove kad završe i krenula do Einya pustiti ga van.
U tom sam trenu razmišljala pokupiti ga pa voziti sa sobom do Bjelovara.
Da ne bude sam cijeli dan.
Na putu k njemu, onako sva u stresu, odlučila sam stati. Predahnuti.
Uzeti malo zraka....
Skrenula sam u Drive-in McDonaldsa i uzela sladoled.
Parkirala sam, otvorila sve prozore i krenula jesti sladoled kad je zazvonio telefon.
Bila je to tetka.
"Seka" rekla je "evo mi gotovi, rekli su mi da te nazovem"
Uhhhhhhhhh...duboko sam uzdahnula.
I znači ni pola sata dođe 650,00 kn...krasno....
Kako nisam stigla do Einya, mislila sam da ću to kad pokupim njih dvoje.
I dalje sam bila ljuta jer tata nije pristao da mu dovedem vaskularnog kirurga iz Dubrave k njemu, a to sam mogla.
Naime, kad je tata nazvao doktora kod koga sam ga vodila na pregled, doktor mu nije rekao cijenu. Tražio je da ga ja nazovem.
Zna se šta to znači.
Kako bih saznala kojom bi me cijenom mogao ošamariti, prije nego nazovem njega, nazvala sam onog doktora investitora svog koji mi je pio krv na slamčicu.
Kad sam mu objasnila o čemu se radi rekao mi je: "Ma neeeee, Mala Li, to se tako ne radi. Odi tamo, fotografiraj ranu sa više strana, ja sam sad na godišnjem ali nema veze, pošalji fotke meni, a ja ću ih prosljediti kolegama pa će svatko dati svoje mišljenje. Tako radimo sa svim bolesnicima koji su van Zagreba. Napravimo konzilij i vidimo šta dalje. tako se to radi. Ma kakav dr.Čmar iz Vuk Vrhovca (malo sam izmjenila ime 
) znam ja njega, on to bude mazal pomadicama dok mu noga sama ne otpadne."
"Hvala na mišljenju" rekla sam "samo tati treba netko fizički reći da to treba rezati. Već su mu rekli, ali se ne da"
"A čuj" rekao je"ako mu je do razgovora, nazvat ću u Dubravu i vidjeti tko tamo radi pa ću ti dati jednog kirurga, ti ga pokupi u Dubravi, nek popriča ti sa tatom, vratiš g anazad i platiš mu usput pivu! To te bude išlo gratis na moj račun" završio je
Znam ja da to ne bi bilo gratis...ima on jos posla oko kuce svoje koje bi mu ja odradila ali eto...bolje i to nego ga vući u Zagreb sveg nikakvog.
Zahvalila sam mu se i rekla se javiti nakon što provjerim s tatom.
Kad sam prezentirala tati dvije opcije, on je i dalje ustrajao na dr.Čmaru.
"Znaš" rekao je tata"dr. Čmar je jako poznat u našim krugovima"
"Kojim to?" upitala sam
"Pa dijabetološkim!" rekao je sam sretan.
"Da poznat a čuo si za njega JUČER kad sam ti dala njegov broj telefona" odgomentirala sam...ali u sebi a na glas sam rekla "Ok, idem ga sad zvati da ga pitam koliko to njegovo košta"
Nazvala sam prvo svog doktora i rekla mu odluku.
"A dobro" rekao je "a koliko tata ima godina?"nakon toga je upitao
"68" odgovorila sam
Nakon što je čuo, počeo je iz sveg glasa vikati "PA ON JE MLADIĆ! DAJ RECI TATI DA SE NE ZAFRKAVA S TIM, PA SEPSA MU BUDE POJELA NOGU, NEK TO ODREŽE, STAVIT ĆEMO MU PROTEZU I BUDE ŽIVIO NORMALNO. TO MU TREBA REĆI!"
Zahvalila sam se i nazvala Čmara.
"Dobar dan, ovdje Mala Li" predstavila sam se "tata je rekao da Vas nazovem"
"Da, da, trebam Vam reći cijenu." rekao je
"Da" odvratila sam
"To bi vam bilo 5000 kuna." izvjestio me.
""5.000 kuna???" odvratila sam šokirano.
"Pa da, a kaj si Vi mislite, pa to je 4 sata" krenuo se braniti "to su 3/4 mog radnog vremena.."
"A Vi radite samo 6 sati dnevno?" prekinula sam ga "Žao mi je, ali to ne dolazi u obzir"
"A koliko bi Vi meni dali?" nije se dao smesti a ja sam ga otpilila...
Prenjela sam tati cifru i moju odluku da ja to neću platiti.
Nije baš bio presretan, no pitao je bih li ga tamo odvela jer pregled dođe samo 650,00 kn.
"Ok, ali molim te da još jednom razmotriš opciju sa kirurzima iz Dubrave" rekla sam, no to nije doprijelo do njega pa sam nastavila "nazovi tamo i zakaži si termin pa mi javi"
Nazvao me za minutu i rekao "Sutra u pet"
Tad je krenula moja potraga za sanitetskim vozilom....
Pa skidanje suvozačevog mjesta...
Pa najam kolica...pa...
I eto me tu...vraćam se po njega u polikliniku...
- 12:15 -
srijeda, 17.08.2016.
suzama l'epim tapete vol.833
...nisam OPET prestala pisati...
No...zadnjih dana je užas pakao pa nisam baš za šeranje uokolo.
razlog...osim plaće za koju i ptice već na grani pjevaju i rugaju mi se, je naravno tata...
KAže Louise Hay da se ne smije ružno govoriti o drugima.
Mhm.
Da, tata...onaj divni SEBIČNJAK..
No da...
ukratko...za pet minuta trebam sjesti u auto kome sam dala iščupati suvozačevo sjedalo kako bi tata imao kud s nogom ali eto na to mjesto sam na jedvite jade uspjela ugurati unajmljena invalidska kolica...otići po dragog i suosjećajnog tatu, strpati njega i tetku u auto, odvesti ih do Heinzelove na pregled u pet kod nebeski poznatog doktora dijabetologa kako tata kaže "poznatog u našim krugovima" a za njega je čuo tek u nedjelju i na moj nagovor....o da, na moj...TUKA
Naime to mi prvo ispada kao dijebetološka poliklinika a tip je do penzije radio u Vuk Vrhovcu koji tata štuje(ali o tome kasnije) pa sam dala tati broj telefona i rekla mu nek pita bi li cjenjeni sjeo kod mene u auto, da ga odvezem do bjelovara i nazad i da baci oko na nogu i da napokon tati netko iz jebenog ZNANSTVENOG Vuka kaže da treba odrezati nogu.
Cijenjenji nije rekao cijenu tati nego je naručio da ga ja nazovem.
Kad sam čula 5000 kuna da on cijeni svoja 3,5 sata života, unatoč tatinom negodovanju rekla sam NE! NEMA ŠANSE!!!!!
I iako je pokazao svu svoju gramzljivost u tom trenu tata ga i dalje puši i želi do njega...
Tako sam kao svaka dobra i GLUPA NAIVKA rasturila auto, unajmila kolica i idem preći 380 km u par sati ne bih li usrećila taticu...
..prošlo pet minuta...
- 12:44 -
četvrtak, 11.08.2016.
suzama l'epim tapete vol.832
...nekako sam....
Kao vrijeme?
Iliii...ne znam....samo znam da sam umorna...
Ne znam je li za to odgovorna velika kolicina rodbinskih odnosa ili...
U nedjelju sam bila skupa s Einyem do mame...
Trebao je to biti zajednicki rucaj mame, brata, naravno Einya i mene, no brat je odlucio ne doci.
Mama je radila fini ruckic i mogu reci da nam je bilo lijepo.
Napricale smo se, ja sam uglavnom slusala 
i dan je protekao ok....
U jednom trenu je mama krenula grliti i ljubiti Einya...moram priznati da je Einy to stoicki podnio..
U jednom je trenu mama zastala i rekla: "Drugi puta kad nekuda putujes, ostavi ga kod mene."
Podigla sam obrvu a ona je nastavila "Pa da, napises mi sve kako treba s njim i ja cu ga cuvati" zavrsila je.
Einy i ja smo, nahranjeni i napojeni krenuli put Zagreba...
Bio je to poprilicno cudan dan...
Shvatila sam da se vise ne ljutim na nju, da ona stvarno ne zna bolje...vidjela sam kako se sama bori sa nekim svojim demonima i na kraju price...zao mi ju je.....
...eto rekla sam...
...to je samo pocetak....
- 20:16 -
ponedjeljak, 08.08.2016.
suzama l'epim tapete vol.831
...danas je mami, a prekosutra bratu rođendan....
Povodom toga Einy i ja smo jučer išli u goste...
Ali krenimo redom...
U petak je na Rabu krenula bura...iako sam mislila katamaranom do Rijeke pa onda busom do Zagreba u subotu ujutro...plan se malčice iztjalovio.
Uz puhanje bure rano ujutro i neprospavanu noć iz niti sama ne znam kojeg razloga, uspjela sam kupiti kartu za bus i krenuti put Zagreba.
oooooo kako li nas je ljuljalooo onih pola sata na moru!
Ali...prešli smo...
Kasnije sam se "malo" onesvjestila u busu sklupčana na dva sjedala i prvo osvještavanje sam doživjela kad smo taman prolazili Karlovac...
U Zagreb sam stigla sretna...nebo je bilo oblačno ali zrak je bio čist i ja sam krenula na "posao"....
Uletila sam doma i prvo evakuirala cvijeće iz vode.
Kako mi niej nitko zaljevao cvijeće, tako sam sve što imam na prozoru radne sobe, nekadašnjem balkončiću, unjela u sobu i dobro potopila u posude s vodom.
Nekom se cvijeću svidjelo...a većini NE.
Kad sam ušla u stan, malo me zapuhnuo "miris" ustajalosti i vlage od cvijeća.
Bacila sam se odmah na posao!
Cvijeće sam iščupala van na zrak...
..otvorila sve prozore...koferčić parkirala tik uz vrata od perilice rublja i pretrpala skoro cijeli sadržaj kofera u nju...
Zatim je krenulo usisavanje stana....
Pa brisanje podova..
Bila sam kao na nekim drogama...nisam nikako stajala!
Nakon toga sam išla isprazniti perilicu suđa koju sam uključila neposredno pred polazak na more...
Uffffff....
Nije to bila dobra odluka!
Kad sam otvorila perilicu...zapuhnuo me onaj dobro u pamćenje urezani zapuh vlage...
Brzo sam istrpala perilicu i krenula do filtera...a tu me sačekalo....aj...ajjjj...ajjjjjjj
Zanimalo me dalje...a čemu služi ovaj poklopac?
I onad opet.....ajjjjjj...ajjjjj....ajjjjjjj
Uglavnom zabavila sam se a još me čekala ikea.
Naime, trebalo je kupiti i poklone za rođendanaše
na moru sam slučajno otkrila savršeni mužar za mamu.
Za brata sam znala da mu fali šalica, žlica i tako to.
nakon što sam dobrano namočila filter perilice suđa u otopinu octa, vode i sredstva za suđe...sjela sam u auto...
Divna je stvar kod moje kupovine UVIJEK ta da ja kad idem po nešto onda idem po to...tako da mi nije bio nikakav problem dolazeći u ikeu odmah se spustiti kat niže na suđe ni ne trepnuvši što nisam prošla cijeli kat prije toga....
...mami sam kupila mužar koji je stvarno MOĆAN i ja bih takav 
, bratu šalice za čaj/bijelu kavu, žličice za isto, oboje su dobili one dozice za čaj, brat čokoladu uz to i krenula sam dalje "po zadatku"
već je bilo skoro pet a po Einya sam se najavila u osam...
"Skoknula" sam do Lidla po mami obožavani sekt i nazvala da pitam mogu li raniej po Einya kad li sam dobila odgovor "Dođite sutra po njega, ja sad idem mami u bolnicu"
Cijela priča i sa mamom i sa bolnicom mi je poznata, ali isto tako mi je i poznat dogovor da pokupim Einya.
Znači da nisam zvala da bih tamo bila u 8 i poljubila vrata????
Nije bilo šanse da ga ostavim tamo još jednu noć iako je to bilo plaćeno već za slučaj "zlu ne trebalo".
Uglavnom, uspjela sam postići dogovor da mi spakira Einya a ja ću ga za uzvrat odvesti do bolnice mami...
Einyu sam tog dana kupila igračkicu pomirenja što sam ga ostavila tamo..
Bila je to nekakva plišana životinjica križanac između psa, kravice i svinjice...sad kad malo razmislim a možda je ipak kravica
Parkirala sam auto i Einy uopće nije odreagirao na njega dok nisam otvorila vrata...
A tadaaaa.....
Kao da je bio na federima je skakao uz ogradu gore dolje 
Nekako sam šeprtljavo ozvorila vrata uz pomoć maloga koji ga je čuvao da bi Einy izjurio van kao metak i krenuo kružiti oko mene i oko auta.
Pozvala sam g ai pokazala mu da "imam nešto za njega" u vratima auta.
Ugledao je plišanca, iščupao ga van, projurio pored mene i odgalopirao do tog dečka pokazujući mu šta je dobio.
Bio je u ekstazi.
A tek da sam izvadila lopticu sa "bacalicom"...nije mogao stati..
Kako sam znala da se malom žuri mami, bacila sam mu lopticu tri puta i zatim ga nakon uguravanja njegovih stvari u auto...pozvala da uđe u njega.
Bio je toliko ekstatičan...toliko umoran od skakanja da je cijelim putem do Zagreba dahtao nemilice.
Miš moj mali....
- 10:27 -
četvrtak, 04.08.2016.
suzama l'epim tapete vol.830
....nazvala sam.....
Prva je tatina bila "Cujem da si na moru! Pa lijepo da bar netko ima novaca za trosenje za more"rekao je posprdno.
Ja sam dubokoo udahnula i ugrizla se sutke za usnu da ne odreagiram...
Kad je shvatio da je muk nastavio je brzo "iakko poznavajuci tebe, sumnjam da previse uzivas".
Kiselo se nasmijao a ja sam i dalje grizla usnu.
"Jebem im mater oboma"proslo mi je kroz glavu "kao da njima iz usta uzimam" zavrsila sam misao.
Razgovor je dalje tekao u uobicajenom smjeru...bio kod doktora. Doktor(kirurg) i dalje tvrdi da treba rezati nogu,stake bude dobio mozda za mjesec dva,ne ustaje iz kreveta radi rane....
I opet sam bila u vrtlogu tog zacaranog bolesnog kruga koji me svake sekunde gutao i usisavao u sebe sve dublje i dublje....
I kao tisuce puta ranije,moj je uznemireni express vlak iskocio iz sina i krenuo strmoglavo prema litici...
Prvo sam mu sto mirnije sam u tom trenu mogla rekla jednu laz "Tata, ja sam se teskom mukom pomirila s cinjenicom da si se ti predao. Ja tu stvarno vise ne mogu nista"
"Nisam se predao" rekao je"al ja ne mogu..."
.....u djelicu sekunde pocela sam siktati i vikati na njega da sta je do sad cekao sa stakama da je proslo mjesec dana od kad je bio kod travara a on NIJE ustao iz kreveta. Da sta ocekuje od kirurga...kirurg je tamo da REŽE i nek se odluci trava ili kirurg oba ne idu skupa...
Onda je on opet krenuo s izgovorima a ja mu tresnula slusalicu.
I blokirala sva tri njegova broja...
Taj je dan bio plodan...blokirala sam i brata na faceu...on mi tek pije krv na slamcicu al necu sad o tome...
Kako se razgovor s dragim tatom odigrao navecer, vratila sam se najkracim putem do hotela i legla u krevet.
Prije nego sam zaspala sam kupila stake online.
Sutra sam u 7.30bila u fini, platila ih i stake su u 24sata stigle do tate.
Je da sam to mogla napraviti ranije, ali htjela sam da se potrudi SAM da shvati da je to NJEGOV zivot i NJEGOVA borba...
....ali uzalud....
Ja sam se prestala nadati.
Bunar nade presusio.
Bar ovaj za tatu.
Druge, moje osobne bunare,citajuci Louise pokusavam puniti...
Kap po kap...
Teskom mukom...
I ona grane sunce i sprzi tih par kapi...
...i ja krecem bas kao Sizif...ponovo...
...sve iz pocetka....kap po kap....
- 10:38 -
suzama l'epim tapete vol.829
...jucer je bio cupav dan...
...pun previranja...
Pun tuge jada i nemoci...
Cak sam razmisljala otici bar dan ranije...
....zavuci se u kucu...
Ne izlaziti van...
...iskljuciti telefone...
...spavati....
Glumiti da sam mrtva
Kako?Zasto?
Paa....
Preksinoc sam se nakon dugo vremena cula s tatom...
I naravno pad sistema...
Znala sam da je jucer trebao ici u bolnicu krvi u Zagreb a i bilo je vrijeme da im obznanim da sam na moru...
I....tako sam prvo prekjucer nazvala tetku...
Tetka, za razliku od vrlih roditelja, nije vidjela nista lose u tome sto sam otisla na more
"I, sta ces vecerat'?"upitala je
"Burek" slagala sam
Nasmijala se i pitala "A peso?"
"On je u psecem hotelu"odgovorila sam"shvatila sam da imas pune ruke posla pa te nisam niti pitala" zavrsila sam
"Ma joj. Znas. Imam ja sad tu njem' cajeve kuvat pa jelo pa hranit ga pa..."krenula se braniti tetka
"Ma znam."prekinula sam ju"kako je tata?"upitala sam.
Htjela sam saznati njegovo stanje i psihicki se pripremiti prije poziva.
Jako mi je tesko padao taj poziv.
Jednostavno ne mogu to vise.
Znam da zvuci licemjerno, ja "ne mogu" a on svaki dan zivi sa otvorenim ranama, ali ja stvarno vise ne mogu
Od tetke sam saznala da nece jesti kuhanu piletinu jer mu je bljutava, da nuzdu obavlja u krevetu i da je bio neki dan opet kod kirurga koji mu nije htio pogledati ranu vec mu je samo rekao da mora rezati nogu.
Zavrsila sam razgovor s tetkom, duboko udahnula, prekrizila se i uz "Boze daj mi snage" nazvala tatu.
Javio se vedra glasa.
Odmah mi je bilo sumnjivo dok nije rekao "Prijatelj mi je tu, nazovi me za 15min"
Nekako sam odahnula sto ne moramo odmah razgovarati.
Pomislila sam kako je uvijek divnog glasa dok je netko drugi u pitanju...bilo sestra koja mu previja nogu, bilo sad prijatelj. A kad sam ja...svu mi svoju bol struci na ledja. I tako godinama...
....Nazvala sam za 15minuta....
- 08:40 -
srijeda, 03.08.2016.
suzama l'epim tapete vol.828
....danas je tocno cetiri godine mog zivota s Einyem..."
Je, da tocno cetiri godine kako je Einy ustao u sada vec jako NAS stan...
Taj facebook je zajebana stvar. No tu i tamo ima i dobrih strana kao sto su ti podsjetnici sta se desilo na danasnji dan pred koliko vec godina...
Gledajuci Einyeve fotke iz tog vremena sva se raznjezim...mislim uostalom raznjezim se kad opcenito gledam njegove fotke
Mish moj mali...
Moram priznati da mi fali...
Razmisljam koliko ce se ljutiti na mene kad me vidi ovaj puta...
Tjesi me jedino cinjenica da je ovih dana dok sam ja samovala, on imao drustvo...
Cetiri godine...brzo proletise....
- 09:19 -
utorak, 02.08.2016.
suzama l'epim tapete vol.827
...jucer je padala kisa...
Malo je rashladila dan, i, najiskrenije, nije mi tesko palo....
Prvo sam nakon dorucka pokupila knjigu i biljeznicu i skrila se od uporne kise u jedan kafic....
Knjiga...kava...biljeznica(dnevnik)...
Milina...
Nakon sat kafenisanja narucila sam medicu i nastavila u istom tonu...
Ponovo sam se vratila knjizi Louise Hay Rad sa zrcalom, i moram priznati da se osjecam puno bolje...
Moram biti iskrena...kad sam dosla u subotu na Rab nisam bas bila najsretnija sto sam sama...bilo mi je, malo je reci tesko...
Bila sam sama sebi otuzna...
A onda sam polako dograbila knjigu i ponovo shvatila da nisam sama....ja sam tu sa sobom...
I vece poslije nestalo je jada...
Tako je bilo i vece prije, a nadam se da ce tako biti i veceras...
Kad sam zavrsila s iscitavanjem knjige, krenula sam u crkvu...na razgovor s Bogom...
Bila sam i dan prije, no jucer sam bas osjetila potrebu "da porazgovaramo"
U crkvu koja je bila otvorena sam uletila pracena kapima kise...
Prekrizila sam se, kleknula i krenula....
Ovaj puta...bez okrivljavanja, optuzbi i pitanja zasto....
Ovaj je puta bilo drugacije...
Nekako s mirom...
Dosla sam pustajuci Bogu da me vodi prema svojoj volji vjerujuci da On zna zasto i da nije moje da preispitujem...
Moje je da se pustim i bivam....
I tada su, usred naseg razgovora, krenule suze...
Kao da sam pocela otpustati sva zamjeranja koja jako dugo gajim prema zivotu...
....suze su tekle i tekle...
Obrisala sam ih i krenula van.
Kisa je i dalje padala.
Rekla sam"Necu pokisnuti jer Bog pazi na mene"
Vjerovala sam u to i nekako su me kuce u uskim rapskim ulicama stitile od iste...
Dosla sam do Trga kad se spustio pljusak. Nisam imala zaklona pa sam pokisla dobrano.
No, nisam se ljutila nego se nasmijala u sebi "o,da. Nema pametnijeg posla nego paziti da ne pokisnem"
....smijuci se sama sebi sam pokisla, ali s mirom, utrcala u hotel...
- 09:20 -
ponedjeljak, 01.08.2016.
suzama l'epim tapete vol.826
....nocas je pala kisica....
Sijevalo je u daljini...padalo...
Zericu je rashladilo Rab...
Mislim da cu danas setati i citati knjige, mozda u nekom trenu odem napraviti "buch" vidjet cu...
....ama bas nikuda mi se ne zuri...
Upravo je proslo sest a ja sam budna.
U ratnickom sam raspolozenju..
Probudila me nije kisa vec uzasam svrab po rukama....
Pogadjate, komarci...
Ustala sam i odjurila po rucnik...upalila svjetlo..
No...lukavi su...nigdje nikoga...
Niti jedan jedini zuj....
Jucer sam se lijepo nasetala...uzela sam si za cilj uvalice preko puta grada...
Zeljela sam biti sama....
...zeljela sam biti gola.....
Nakon nekih sat hoda, pocela sam se spustati ka obali....
U japankama od 20kn... odmah su mi na pamet pali cesi koji se u istima penju na Velebit
....skinula sam se, napravila si mjesto u krosnji jednog drveta....i uzivala....
Nisam se rijesila mobitela, cak se ne odvajam od njega. U jednom sam trenu nesto pricala preko facea kadse na par metara pod mojim nogama pojavio plutajuci "grob"...
Ok. Da, znam nisam ni ja vise u cvijetu mladosti, no ovaj je oko 60tak, u maji, sa dihalicom i naocalama i sijedim brcinama do ramena.
Jednom rijecju, za moje pojmove...grob!!!
Zertoko re uzmuvao pod mojim nogama...prvo je trazio spuzve pa nakon toga skupljao i vadio smece iz mora....
A ja....
Ja sam krajnje "nezahvalno" i mrko gledala u njegovom pravcu sva sklupcana pikajuci na mobitel....
Trajalo je to nekih 20tak minuta i lagano sam ludila...
Razmisljala sam cak da krenem bacati jamencice oko njegove glave...ali opet...bojala sam se da ga ne pogodim u sridu....
Trajalo je to vec pola sata i ja sam razmisljala na kojem jeziku da krenem psovati...njemacki?
I tad se desilo...kako sam ga zadnjih pet minuta pogledom pratila u stopu pogledi su nam se sreli....
Moj je ubijao na mjestu...i grob je otplutao dalje....
...pobjedonosno sam ustala, pomocila zapesca, srce i glavu i skokom uronila u zagrljaj mora....
....bozanstveno....
- 05:57 -
