Marketing
suzama l'epim tapete vol.829
...jucer je bio cupav dan...
...pun previranja...
Pun tuge jada i nemoci...
Cak sam razmisljala otici bar dan ranije...
....zavuci se u kucu...
Ne izlaziti van...
...iskljuciti telefone...
...spavati....
Glumiti da sam mrtva
Kako?Zasto?
Paa....
Preksinoc sam se nakon dugo vremena cula s tatom...
I naravno pad sistema...
Znala sam da je jucer trebao ici u bolnicu krvi u Zagreb a i bilo je vrijeme da im obznanim da sam na moru...
I....tako sam prvo prekjucer nazvala tetku...
Tetka, za razliku od vrlih roditelja, nije vidjela nista lose u tome sto sam otisla na more
"I, sta ces vecerat'?"upitala je
"Burek" slagala sam
Nasmijala se i pitala "A peso?"
"On je u psecem hotelu"odgovorila sam"shvatila sam da imas pune ruke posla pa te nisam niti pitala" zavrsila sam
"Ma joj. Znas. Imam ja sad tu njem' cajeve kuvat pa jelo pa hranit ga pa..."krenula se braniti tetka
"Ma znam."prekinula sam ju"kako je tata?"upitala sam.
Htjela sam saznati njegovo stanje i psihicki se pripremiti prije poziva.
Jako mi je tesko padao taj poziv.
Jednostavno ne mogu to vise.
Znam da zvuci licemjerno, ja "ne mogu" a on svaki dan zivi sa otvorenim ranama, ali ja stvarno vise ne mogu 
Od tetke sam saznala da nece jesti kuhanu piletinu jer mu je bljutava, da nuzdu obavlja u krevetu i da je bio neki dan opet kod kirurga koji mu nije htio pogledati ranu vec mu je samo rekao da mora rezati nogu.
Zavrsila sam razgovor s tetkom, duboko udahnula, prekrizila se i uz "Boze daj mi snage" nazvala tatu.
Javio se vedra glasa.
Odmah mi je bilo sumnjivo dok nije rekao "Prijatelj mi je tu, nazovi me za 15min"
Nekako sam odahnula sto ne moramo odmah razgovarati.
Pomislila sam kako je uvijek divnog glasa dok je netko drugi u pitanju...bilo sestra koja mu previja nogu, bilo sad prijatelj. A kad sam ja...svu mi svoju bol struci na ledja. I tako godinama...
....Nazvala sam za 15minuta....
Post je objavljen 04.08.2016. u 08:40 sati.