Marketing
suzama l'epim tapete vol.834
...prošlo je par paklenih dana...
Ustvari dva...onaj s putem u Zagreb i onda onaj dan iza....
Karavana je krenula teškom mukom.
Tata se jedva micao.
Mene je toliko bolila ruka i rame od navlačenja uguravanja kolica unutra van auta ali sam to naravno, zatomila. Taj i dan iza.
Trenutno jedva kucam po tastaturi od bolova.
Kad sam došla po tatu dočekala me tetka.
"On je sav bijel, sda sam vikala na njega jel mu uopće treba taj put!" bila je sva van sebe.
Kad sam došla do njega i vidjela sam, shvatila sam u djeliću sekunde o čemu priča.
Tata nije bio bijel.
Tata je bio...ZELEN.
Doslovce!
Put je protekao relativno dobro.
Kako smo došli malo i prije vremena, pokazala sam im razvikane Bandićeve fontane radeći puni krug oko njih.
Nakon toga, odvezla sam ih u polikliniku i odgurala tatu unutra.
Uvjet da uopće tata ide u tu polikliniku kod tog doktora, bio je da tetka sjedi s njim kod doktora.
Ostavila sam ih, rekla tetki da me nazove kad završe i krenula do Einya pustiti ga van.
U tom sam trenu razmišljala pokupiti ga pa voziti sa sobom do Bjelovara.
Da ne bude sam cijeli dan.
Na putu k njemu, onako sva u stresu, odlučila sam stati. Predahnuti.
Uzeti malo zraka....
Skrenula sam u Drive-in McDonaldsa i uzela sladoled.
Parkirala sam, otvorila sve prozore i krenula jesti sladoled kad je zazvonio telefon.
Bila je to tetka.
"Seka" rekla je "evo mi gotovi, rekli su mi da te nazovem"
Uhhhhhhhhh...duboko sam uzdahnula.
I znači ni pola sata dođe 650,00 kn...krasno....
Kako nisam stigla do Einya, mislila sam da ću to kad pokupim njih dvoje.
I dalje sam bila ljuta jer tata nije pristao da mu dovedem vaskularnog kirurga iz Dubrave k njemu, a to sam mogla.
Naime, kad je tata nazvao doktora kod koga sam ga vodila na pregled, doktor mu nije rekao cijenu. Tražio je da ga ja nazovem.
Zna se šta to znači.
Kako bih saznala kojom bi me cijenom mogao ošamariti, prije nego nazovem njega, nazvala sam onog doktora investitora svog koji mi je pio krv na slamčicu.
Kad sam mu objasnila o čemu se radi rekao mi je: "Ma neeeee, Mala Li, to se tako ne radi. Odi tamo, fotografiraj ranu sa više strana, ja sam sad na godišnjem ali nema veze, pošalji fotke meni, a ja ću ih prosljediti kolegama pa će svatko dati svoje mišljenje. Tako radimo sa svim bolesnicima koji su van Zagreba. Napravimo konzilij i vidimo šta dalje. tako se to radi. Ma kakav dr.Čmar iz Vuk Vrhovca (malo sam izmjenila ime 
) znam ja njega, on to bude mazal pomadicama dok mu noga sama ne otpadne."
"Hvala na mišljenju" rekla sam "samo tati treba netko fizički reći da to treba rezati. Već su mu rekli, ali se ne da"
"A čuj" rekao je"ako mu je do razgovora, nazvat ću u Dubravu i vidjeti tko tamo radi pa ću ti dati jednog kirurga, ti ga pokupi u Dubravi, nek popriča ti sa tatom, vratiš g anazad i platiš mu usput pivu! To te bude išlo gratis na moj račun" završio je
Znam ja da to ne bi bilo gratis...ima on jos posla oko kuce svoje koje bi mu ja odradila ali eto...bolje i to nego ga vući u Zagreb sveg nikakvog.
Zahvalila sam mu se i rekla se javiti nakon što provjerim s tatom.
Kad sam prezentirala tati dvije opcije, on je i dalje ustrajao na dr.Čmaru.
"Znaš" rekao je tata"dr. Čmar je jako poznat u našim krugovima"
"Kojim to?" upitala sam
"Pa dijabetološkim!" rekao je sam sretan.
"Da poznat a čuo si za njega JUČER kad sam ti dala njegov broj telefona" odgomentirala sam...ali u sebi a na glas sam rekla "Ok, idem ga sad zvati da ga pitam koliko to njegovo košta"
Nazvala sam prvo svog doktora i rekla mu odluku.
"A dobro" rekao je "a koliko tata ima godina?"nakon toga je upitao
"68" odgovorila sam
Nakon što je čuo, počeo je iz sveg glasa vikati "PA ON JE MLADIĆ! DAJ RECI TATI DA SE NE ZAFRKAVA S TIM, PA SEPSA MU BUDE POJELA NOGU, NEK TO ODREŽE, STAVIT ĆEMO MU PROTEZU I BUDE ŽIVIO NORMALNO. TO MU TREBA REĆI!"
Zahvalila sam se i nazvala Čmara.
"Dobar dan, ovdje Mala Li" predstavila sam se "tata je rekao da Vas nazovem"
"Da, da, trebam Vam reći cijenu." rekao je
"Da" odvratila sam
"To bi vam bilo 5000 kuna." izvjestio me.
""5.000 kuna???" odvratila sam šokirano.
"Pa da, a kaj si Vi mislite, pa to je 4 sata" krenuo se braniti "to su 3/4 mog radnog vremena.."
"A Vi radite samo 6 sati dnevno?" prekinula sam ga "Žao mi je, ali to ne dolazi u obzir"
"A koliko bi Vi meni dali?" nije se dao smesti a ja sam ga otpilila...
Prenjela sam tati cifru i moju odluku da ja to neću platiti.
Nije baš bio presretan, no pitao je bih li ga tamo odvela jer pregled dođe samo 650,00 kn.
"Ok, ali molim te da još jednom razmotriš opciju sa kirurzima iz Dubrave" rekla sam, no to nije doprijelo do njega pa sam nastavila "nazovi tamo i zakaži si termin pa mi javi"
Nazvao me za minutu i rekao "Sutra u pet"
Tad je krenula moja potraga za sanitetskim vozilom....
Pa skidanje suvozačevog mjesta...
Pa najam kolica...pa...
I eto me tu...vraćam se po njega u polikliniku...
Post je objavljen 20.08.2016. u 12:15 sati.