Konobarica s tastature
subota, 13.11.2021.
Nataša XXXII
Osjetila sam sve moguće znakove uzbuđenja. Pomislila sam da nisam normalna. Bila sam u četvrtom mjesecu trudnoće. Krcata hrane i podrigivala gotovo ritmički. Bio je Božić i sjedila sam sa obitelji za stolom. I uspio je. Uspio me napaliti mrmljajući mi u uho totalno neseksi rečenice. Iskapila sam još jednu čašu soka i iskreno sam se nadala da mi neće doći na naplatu kasnije kad najmanje bude trebalo. Jako sam voljela svoju obitelj, al u tom sam trenutku jednostavno htjela ustati se i otići. Doma. DOMA?? Ček jel on to rekao doma? Nas dvoje nemamo doma. Bar ne zajedničko doma. Nije važno. O tome ću misliti sutra. O kako je Scarlett bila pametna! Sutra je bilo super za misliti o ozbiljnim stvarima. Večeras, večeras ću biti neozbiljna. Pohotna trudnica. Odlično! Al kako da ne budem pohotna, kad mi ovo radi. Moj mulac od 21 godinu. Zna kako i gotovo! Odjednom mi je samo bilo važno na koju foru ustati i otići, ali ako se mi ustanemo i odemo, svi će se razići, a to jednostavno nisam htjela. Bilo nam je dobro. I ugodno.
-Kako bi bilo da ne čekamo do doma? – upitala sam nagnuvši se i nastavila;-Idem na wc. Gornji.- odlijepila sam usne od njegova uha i obratila se Aleks:- Dođi moment, molim te.-
Nisam baš mogla seki reć da joj se idem seksat u wc, al nisam ni znala šta bih joj pametno rekla, pa sam jednostavno rekla:
-Jel moš nešto izmislit ako te pitaju di smo Ivan i ja? Neće nas bit jedno...10 minuta?-
-Jel ti dobro?- bilo je njeno automatsko pitanje. Nasmiješla sam se.
-Ma sve je okej.- rekla sam. Pogledala me ispod oka
-A ne! Quickie?- i počela se smijati; - Pa mislila sam da te prošlo, u četvrtom si mjesecu, ženo!- baš se zabavljala.
-Nemoj da se crvenim više nego što moram, pliz. Nije mi baš ugodno.- odjednom nekako, kao da sam zvučala očajno.
-Odi. I odradi sve. Bez beda.- namignula mi je.
-Tenks.- cmoknula sam ju u obraz. I nestala iza vrata. Nadala sam se samo da će Ivan uskoro za mnom. Popela sam se na kat i ušla u kupaonu. Nije prošlo ni pola minute stigao je.
-Ti nisi normalan!- rekla sam prije nego što sam divlje napala njegov vrat.
-Ja nisam normalan? Jesi se vidjela danas? Tu mi paradiraš u tom crvenom džemperu. Dekolte do sisa, a one lete na sve strane.- privukao mi je bokove na svoje i protrljao se o mene. Uvijek spreman.
-I sad ćeš ih pustit da i dalje lete na sve strane, ili? – stvarno mi je tijelo urlalo za dodirima.
-A šta da im radim?-
Odmakla sam se malo od njega. U pet sekundi na podu do mojih nogu našla se sva odjeća koja me pokrivala do pojasa.
-Još uvijek nemaš ideje? – lagano sam, ali sasvim dovoljno zanjihala gornjim dijelom tijela.
-Mmmmhhh.- zavapio je prije nego što je jedna bradavica nestala u njegovim ustima, a druga pod prstima. Trebala mi je velika količina samokontrole da ne zavrištim. Osjećaj je bio nevjerojatan. Otkad sam bila trudna Ivan je bio nevjerojatno pažljiv kada bi vodili ljubav. Trebalo mu je malo da se opusti i navikne na činjenicu da se seksa sa trudnicom, ali kada je ta blokada nestala nakon nekoliko odnosa, prema svakom milimetru mog tijela, bio je nježan. Grudi su mi bile osjetljivije no obično, malo su se povećale i očvrsnule, i upravo radi toga osjećaj koji me prožimao dok ih je on gotovo obožavanjem obrađivao, bio je potpuno nov i neopisivo dobar. Ponekad, činilo mi se da bih mogla stići do kraja samo tako. Bez ikakve penetracije. Pa mi je palo na pamet...
