Konobarica s tastature
ponedjeljak, 15.02.2021.
Nataša IV
-Ej, nemojte ju opet sprdat, šta je vama. Cura je pametna, uspješna, zgodna, najbolja u ekipi. Koji vam je?- javila se Irena. Nije voljela naša zadirkivanja na račun kapetanice.
-Ko je sprda?- rekoh
-Ne ti. Još. Al vidim da ćete krenut, lagano. Obje.-
-E ovo ćemo gledat.-vrtila sam programe.Mirela je u međuvremenu odustala od „popravka“ DVD-a. Zaustavila sam se na Animal Planetu. Ekranom je galopiralo krdo antilopa.
-Mooooožeeeee.-viknula je Irena i digla noge na stolić.
-Može, da, ti samo digni noge u zrak, ja ću donijet cugu.- zagunđala je Mirela i nestala iza malog šanka koji je dijelio kuhinjicu od dijela blagovaonice spojene s dnevnim boravkom. U tom trenutku se začuo oštar driiiiiiiinnnn i odmah zatim opet Mirela:
-Pusti ja ću.-sarkastično
-O.K. Hvala draga!-reče Irena uz smješak ni ne pomaknuvši se.
-Mislim stvarno! Digni se i otvori vrata!-malo je podviknula.
Irena je bila mlađa od Mirele osam godina. Ustvari naspram nas, bila je još klinka, a sa svojih dvadeset, zrelija od mnogih dvadesetogodišnjakinja koje smo poznavale i tipično lijena svojstveno toj dobi.
-Aaaaaaa doooobroooo.-ustala se i krenula.
Obožavala sam ih. Ponašale su se kao dobro uštimani bračni par koji iza sebe ima minimum deset godina staža. Voljela sam tu ležernost koja je vladala na našim večernjim druženjima.
-Ej, poludit ću s njom.-reče Mirela stavljajući dvije boce piva i četiri uvrh poslagane čaše na stol. Rasporedila sam čaše.
-Ma daj.Do kad? Do prvog fingeringa?-upitah nezainteresirano.
-Odvratna si.-
-Jesam.I suha već neko vrijeme, pa malo zavidim.-isplazila sam joj jezik.
-I nije fingering, nego seks.- isplazila mi je jezik natrag
-Kako god.- rekoh osmjehnuvši se. U tom su ušle naše odbojkašice.
-Bok.- pozdravila nas je Eskaem.
-Bok.- odzdravile smo uglas Mirela i ja. Eskaem je bila izuzetno zgodna, kao uostalom i Irena. Osobno, ne znam jeli mi ijedna sorta sportašica zgodna kao što su odbojkašice. Kad bi ih gledala na terenu, bila bih sto posto sigurna da je to radi dresova koji su im pripijeni uz tijelo. No kad bi ih vidjela u „civilki“, skužila bih da dres nema ništa s tim. I tako u krug. Međutim bilo je još nešto zgodno kod Eskaem. Njen brat. Nekoliko puta smo izašli u nekom zajedničkom društvu. Mali je bio bomba. Samo...nije imao ništa više godina od Irene..a to je meni automatski davalo status dadilje. U mojim razmišljanjima.
-Ništa od edukativnog filma koji bi nas mogao preobratiti u vegane.- rekoh
-Što?- upita Eskaem
-Curama je riknuo DVD player.-
-Suuupač. Onda, gledamo nešto drugo ili?-
-Vrtit ćemo bocu.-rekoh
-Može.- slegnula je ramenima Eskaem;-Btw, tebe trebam nešto.-obratila mi se
-Reci.-
-Trebalo bi mi provjerit nešto na sudu.-
-Ouki. Šta?-
-Ima stara neki poziv za sud vezano uz ostavinsku.I sad, čini im se da je tu netko zatajio nešto..Ne znamo kako se ponašat, i di šta ispitat.-
-Aj pomalo ispočetka.- rekoh. Inače su mi ljudi dolazili s svakakvim pričama i zahtjevima.Tko mi nije bio bitan, odmah bi ga otpilila i rekla da to nije u mojoj moći da provjeravam. I uostalom, nije mi se uvijek dalo udovoljavati nebuloznim zahtjevima osoba koje jedva da i poznajem. Eskaem sam odlučila poslušati. Bila mi je simpatična. I svidjelo mi se to što nije indirektno pitala za uslugu preko Irene, već se obratila meni.
