utorak, 11.01.2022.
Post "reda radi"
Napokon sam počupala obrve. I to je jedino dobro u ovoj cijeloj priči. Nažalost, jako mi je mračno u mojoj kući koja je zaklonjena od sunca starom „oficirskom“ zgradom pa je jedina pozitivna stvar u svemu ovome što na poslu imam jako puno svijetla i sunca i mogu si priuštiti, između ostalog, i čupanje obrva..
Shit! Da se odmah ispravim; na poslu, dakle u mojoj kancelariji, imam jako puno svijetla. A moje jedino Sunce je ostalo doma. Život moj. Oči moje male. Riba moja draga. Maca moja mala. Ljubav mog života. Huligan moj mali. Moje sve. I nisam još sve nadodala što sam mu jutros sve rekla grleći ga i ljubeći odlazeći na posao. Ali zadnje je bilo; D. je *eder i to ću mu ponavljati svakoga jutra dok možda moj Mali i ne progovori i shvati da ja nisam kriva.... ;-)
Shvaćam da je životinja i da je pas i da jednostavno mora biti doma dok ja mukotrpno zarađujem za naš kruh. Kako li to samo zvuči patetično?! Ali to se samo tako kaže, a ja kruh ni ne kupujem, ali zato puuuuuuno igračaka kupujem mojoj bebi maloj. I zato se raditi mora. Sad sam samu sebe uvjerila u tu konstataciju i sad mi je lakše. ....Recimo.
I eto me tu gdje jesam. Kao da nikad nisam ni otišla. A nije me bilo više od četiri mjeseca. Posla ima, ali posao nikad nije bio problem.
Stalno gledam na sat koliko još ima do mog odlaska kući mom jedinom Suncu. Vremena ima dovoljno za jedan mali post. Materijala ima. Ali moram „držati jezik za zubima“. Nisu svi dobronamjerni.
- I što ću onda?
- Napustiti blog????
- Ne dolazi u obzir.
- Otvoriti novi blog sa novom tematikom?
- ....hmmm možda bi i mogla,... ali neću. Nije to TO.
- Idem dalje, ali bez dlake na jeziku i bez cenzure.
Jedino što mi pada na pamet su sexy priče. Proživljene ili ne proživljene ostavljam čitaocu na procjenu.
A možda samo lažem?!!!!
Falili ste mi kompiči moji dragi. ;-)*
- 13:20 -
Komentari (13) - Isprintaj - #
