petak, 13.08.2021.
U zatvoru prijateljstva
Opet ti nisam odgovorila na poziv.
Ne mogu, štufa sam.
A ti kao da ne shvaćaš. Ili ne želiš da shvatiš?!
Uporno zoveš i dalje.
Što ne vidiš da ja više nisam ista?!
Ništa više nije isto.
Promijenilo se sve, a ti i dalje tupiš po svom.
Praviš se da me razumiješ, a ne razumi'š ni vraga!
Eto, tjeraš me da se ljutim.
A zašto? Zbog čega?
Što ti nemam hrabrosti reći u lice; "Dosta je više. Pusti me da dišem.".
Znam pomogao si mi kad mi je bilo najteže. Bar sam tako mislila.
I zahvalna sam ti na tome. Dragi Bog zna da jesam.
Ali brate, skini mi se s vrata.
Samo TI,TI,TI i nitko drugi. I tako deset godina.
A onda i upitaš na kraju kako sam i što ima novo.
Godinama sam se i trudila odgovarati ti jer sam mislila da me slušaš i da me razumiješ,
a ti si sve preokrenuo onako kako tebi paše i upotrijebio to kad sam bila najranjivija.
Ne, nemam potrebu više tebi se ispovijedati.
Niti želim više slušati tvoje prazne priče o tamo nekim drugim ljudima koje ja i ne poznam.
Mene to ne zanima.
Gledaj sebe i svoj život.
Manje sudi.
I ako te znam saslušati, ne znači da se slažem s tobom.
I to ti otvoreno kažem jer ja ne znam drukčije.
A ti me uopće ne čuješ. Ne želiš čuti.
Onda me se, brate, ostavi.
Vrijeme je da se krene.
Svako svojim putem.
Jer ti me stalno vračaš nazad.
I to samo kako bi tebi bilo lakše.
I onda na kraju balade me upitaš
Jel' i drugi kukaju ovako kao ti i ja?
A ja samo što ne iskočim iz kože jer ne podnosim kad me uspoređuješ sa sobom i kažeš kako nam je isto.
Ne, ni približno nam nije isto, ali ja ne kukam.
Ti kukaš dragi moj!
- 12:00 -
Komentari (26) - Isprintaj - #
