utorak, 22.06.2021.
Sve je isto ka i lani
Evo mene napokon na plaži. Nikad kasnije što ovu godinu. Malo je krivo vrime koje nikako da se ustabili, malo obveze koje sam si sama natrpala preko glave pa posa', pa vježbe pa kave pa svašta nešto i tako se ja ne okupa do danas. Još prije dva dana su mi govorili da je more baš hladno i to sam uzela u obzir kad sam se šunjala mic po mic do mora. A kad ono- more ka lušija! Ovo sam napisala ka da ja znam što je lušija, ka da sam ja prala robu u pepelu razmućenom u vodi. Ali tako mi je mater govorila pa sam i ja samo nastavila. Čisto sumnjam da je i ona prala robu u lušiji, ali zasigurno znam da su to činile moje babe. Pokoj im duši!
A ja bi rekla i kažem da je more ka pišoka. To svi razumu. Dakle , more je baš toplo, gotovo pa mlako.
To je za moje jadne kosti idealno.
Više od petnaest godina se kupam na Vitrenjaku ilitiga Uskoku. To je jedina uređena plaža za osobe s invaliditetom na cijelom zadarskom području. Jedna, ali vrijedna! Znam da ste sada zamislili plažu sa puno invalida kao što to zna biti u nekim drugim gradovima Lijepe naše. Ali ova plaža nije tog tipa geta di se isključivo kupaju OSI. Na ovoj plaži se kupa jako puno Zadrana i to ne samo zbog blizine samog Centra grada nego i zbog iznimne čistoće mora, a i zbog raznih sadržaja. Tu mislim na kafiće prvenstveno. Svatko navija za ono što mu je u duši. A kafići i ja smo dobra kompa.
Ali na ovoj plaži ima jedna puno važnija stvar za mene od kafića. To su dva momka koje je zaposlio Grad da budu na pomoć osobama s invaliditetom i to onako kako to netko od nas zatraži. Imaju posebna gumena kolica kojima odvoze u more osobe koje ne mogu same hodati.
Mene ne treba voziti u more jer me ćaća ostavi tik do samog mora i to na mjestu gdje je postavljena jedna željezna šipka koja meni puno pomaže pri ulasku u more i zahvalna sam na njoj, ali isto moram prigovoriti da nam je Grad mogao priuštiti bar jednu finu kromiranu šipku koju danas ima svako malo misto kraj mora i to po nekoliko njih. Istina, pedesetak metara od moje šipke je napravljena prava rampa s kromiranim šipkama za ulazak u more. No, nažalost ja više nemam snage da bi sama ušla u more pomoću tih šipki, a ne želim da me vozikaju u more pa se koristim mojom ruzinavom šipkom.
Baš me bilo strah hoću li moći i ovu godinu uzverati se uz šipku i spustiti se u more. Nije da se hvalim, ali uspjela sam. Sav strah je nestao u predivnom toplom moru, a i samo jedan uzvik je bio dovoljan da mi dečki potrče u pomoć. Fala Bogu, pomoć mi nije bila potrebna, ali isto sam bila sigurnija da su mi momci na raspolaganju.
Već godinama sam ja na istom mjestu kraj te iste ruzinave šipke baš kao što se i godinama na toj plaži kupaju isti ljudi. I tako smo se kroz sve ove godine svi i upoznali, a opet svatko ima svoju privatnost i ne smetamo jedni drugima. Pročavrljamo tu i tamo, pozdravimo se i svatko od nas ode u svoj film.
Tko god ulazi u more, mora proći kraj mene i svi me uljudno pozdrave i pitaju me kako sam. Ja sam tamo ka neki inventar. I tako danas izležavam se ja na suncu i uživam ka malo prase, a prolazi jedan gospodin koji se isto tu kupa godinama. Pravim se da ga ne vidim jer baš mi je lipo, ali u krivo vrime sam proškiljila i ugledam njega naslonjenog na šipku i čeka da ja otvorim oči.
- A baš sam se pitao gdje ste Vi i da Vam se nije, ne daj Bože, što loše dogodilo?!- prozbori taj čovik kojem se pravim da ime znam, a iskreno, zaboravila sam i taman sam pokušala reći nešto, a on nastavi;
- Bome ste se Vi lipo udebljali?!!!
Mislim da mu ništa nisam trebala odgovoriti jer moj mrki pogled je mu je bio i više nego i dovoljan….a on odma' nastavi kao da se pokušava opravdati:
- Ne! Ne! Nisam mislio ništa ružno …baš Vam je lipo tako!- i pobiže čovik na svoj šugaman.
A ja pomislih kako mu nije tribalo ovo i ko bi reka ' da ćemo se još početi i vriđati na plaži…
Maaaa…. Svo zlo bilo u tome! Dok sam ja na Vitrenjaku, znači da sam dobro....
- 19:32 -
Komentari (12) - Isprintaj - #
