četvrtak, 27.05.2021.
Zadarski barkajoli i dida moj
Od Đige pa do Poluotoka; Vamo-tamo...vamo tamo... po cile dane..bilo lito ili zima zadarski barkajoli voze male barkice iliti ga kaiće i prevoze putnike s jedne strane obale na drugu. I kažu tako već 800 godina. Za Zadrane je ova vožnja puka potriba jer skraćuje put do centra grada za petnestak minuta, osobito za one koji kreću na posao ili za učenike i studente. A za turiste je ovaj put morem čista atrakcija. Tih par minuta vožnje u barki na vesla je nezaboravan događaj. A ovisno koji vitar puše, ova vožnja zna biti prava avantura. Ipak mislim da se najbolje voziti po litnjem maeštralu i usput se lambikati od vručih litnjih žega. Nažalost , za mene je ova atrakcija gotova. Imam dvi live noge i ne znam kako bi se ukrcala u barku. Ali da mi je baš potriba preći do druge strane na rivu, ja bi tih sedamdesetak metara preplivala. Bolje i to nego da slomim ionako skršenu nogu. Prošlu godinu je umra moj susjed stari barkajol Karlo koji je čak svoju čer naučija zanatu barkajolstva. I baš mi je ža' bilo.
A jučer slučajno naletih na Fejsu u jednoj grupi o Zadru gdje je neki meni nepoznat čovik stavija sliku starog barkajola Jakova i ne pamtim kad sam se tako iznervirala ko kad sam čitala te komentare. Kažu kako je bija dobar i divan čovik i svašta nešto, a samo nagađaju i izmišljaju podatke di je živija. Prava istina (moja istina) je ta da je Jakov živija u kučici petnestak metara od moje. I možda je bija dobar nekom i to kad je bio mlad. Ali ja ga pamtim kao staro gunđalo koje je danonočno visilo naslonjen na štapu i samo je vika i tira nas dicu da ne nabijamo balun na ulici. Više je lopti probušija bratu i meni nego što imam vlasi na glavi. I nikad mi neće biti jasno zašto kad čovik umre odjednom o njemu moraš govoriti sve najbolje. Za mene je Jakov Coto (tako su ga zvali jer je šepa) bio mrgud od čovika, a da je bija barkajol –bija je!
A barkajol je bija i moj dida. Nisam ga poznavala jer kad sam se ja rodila, on je umra. I sad ne znam bili to smila reći jer o mrtvima sve najbolje, ali moj dida Rudić volija je popiti pa i nisam baš sigurna kakav je bija barkajol. Ali da je bija barkajol- bija je! I nije ovo trač rekla –kazala- to je meni moj čača priča. A druga je stvar bili to moje tete dame danas tako nešto priznale. Jer o mrtvima sve najbolje. I njihov pape je njima bija najbolji.
Dida moj, skužaj ako sam nešto krivo rekla, ali nije mi namjera blatit te. Svi kažu da si bija baš dobar čovik, a to što si malo volija popit... a Bože moj, svo zlo u tome. A bija si baš svestran. Kažu da si i radija na starom mostu koji je bija drven i na bačve i diza se kad bi brodovi prolazili. Kako si bija mali i nizak rastom, zvali su te Rudić iako ti je ime bilo Rudolf. I cilu našu familiju su zvali Rudiči, i dan danas nas tako u kvartu zovu. I opet nije lipo što govorim, ali kažu da si volija ženske. U čast babi Gašpi i vaše šestero dice sad ću umukniti i začepiti gubicu. O mrtvima, sve najbolje!
A još ću samo nadodati da si u Zadar grad doša iz Novigrada kad ti je ka ditetu umrla mater i prvi put kad te maćeha poslala kopati kumpire, ti otkopa jamu, cilu valižu zakopa u nju i via Zadar.... Nikad te više nisu vidili tvoji. A onda si se mlad oženija za prelipu mladu ženu sa Stanova. Nedugo nakon toga, ona se teško razboli i umre. Dice niste imali. I fala dragom Bogu, naletija si na moju babu Gašpu bodulicu i napravija joj šestoro dice. Moj čača je najmlađi doša u poznim godinama babe (43). I naravno, da se nikad nije govorilo da je moj dida ima dvi žene. O mrtvima sve najbolje pa tako i o pokojnom Jakovu (slika preuzeta sa Fejsa):
- 10:26 -
Komentari (14) - Isprintaj - #
