četvrtak, 18.06.2020.
Sve za zdravlje!!!!!
- Dobro, do kad ću ja više morati vježbati?????- imala sam samo petnaest ili šesnaest godina kad sam ovo pitanje uputila Slavenu i naglo požalila što sam ga uopće išta pitala jer njegov odgovor me u najmanju ruku šokirao. Sjećam se toga kao da je bilo jučer, a ne prije ohoho godina. Slaven je svoje duge smeđe kose zabacio unazad da mu ne padaju preko očiju i ful kul odgovorio:
- Mačak, tebi je cijeli život vježba!!!
Sičan se da san ga samo blido pogledala , a u meni bijes, ljutnja,pitanja....... Kako se idiot jedan samo usuđuje?!!!
Dan danas nema dana da se ja ne sjetim tog „idiota“ koji je po mom skromnom mišljenju bio „onaj pravi“.
Ne, ne ne......krivo ste shvatili pa da vam objasnim. Slaven je bio moj prvi fizioterapeut; jedini i pravi kojemu je uistinu bilo stalo do mene i koji je svoj posao radio s ljubavlju. Tada sam mislila da me čovjek maltretira, ali ono što je on bio postigao sa mnom , više nikada nije niko. A možda i jer sam tada bila dite, a i poznato je da se nakon moždanog –ono što se učini u godinu dana to je to. Kamo sriče da je to –to jer onda bi puno lakše hodala i bila bi deset puta bolja nego što sam danas. Ali što je –tu je i zahvaljujem Bogu što sam evo i sad na kraju, našla onog pravog fizioterapeuta. Točnije rečeno, našla sam onu pravu, a ta prava zove se Tihana. Ženska stvarno dobro radi svoj posao i jako joj je stalo do svog pacijenta. Taj ebeni pacijent sam u ovom slučaju ja, a Tihana me , reka bi moj ćaća, vratila u škvaru. Žena me dovela u red. Ma tihana je cura, kakva žena?! Uglavnom, ja sam sritna što sam ju pronašla i što je ona moj osobni trener (bolje zvuči nego fizioterapeut). Tihana me cilu rastegne, raščepi me ko kokoš. Ali meni je to super, osjećan se ka nova. Svaku koščicu mi istegne i stavi na svoje misto. Iako je puno mlađa od mene, ženska ima autoritet. Slušam ju bez pogovora. Ma pokušam ja grintati tu i tamo, ali nju to uopće ne tangira. Dakle , red, rad i disciplina i što je najbitnije rezultata ima! Brzo da kucnem od drvo da se ne ureknem jer stvarno s tim fizioterapeutima nemam sriče. Prošla sam ih stotinu ( ne pretjerujem ) i sve veći biseri od većeg. Nikom se ne radi. Neću nikog poimenice, ali moram istaknut par sitnica. Naprimjer, ako fizioterapeuta dobiješ preko Socijalnog“- e onda se moš ebat. Piši kući- propalo je! Isto ti je , iša ti kod njih ili oni došli kod tebe doma....oni su neradnici. I kad dođu kod tebe, budu 25 min, a samo dok cipele izujem triba mi deset. Uglavnom, ti Socijalci su totalno nezainteresirani i glavna im je vježba „stišči guzicu“, a to mogu i sama bez njih. Molim ih da me vježbaju , ali ništa. Ne trebam ni naglašavati da svi oni rade privatno mimo radnog vrimena. Ali ni onda nikakvog kruva od većine njih. Iako su besramno skupi. Cijene se kreću od dvjesto kuna pa do četristo. I tako ja bila našla jednog mladog dečka koji je tek počeo i koji me pristao vježbati za opet besramno sitni novac. Molila sam tog dečka da me malo vježba i da cijenu digne, i ja bi mu i rekla što i kako (nažalost imam iskustva). Ali NE! On je sve radio samo me nije vježbao. Saslušala sam sve njegove životne probleme i probleme sa curama. I onda kad nisam više mogla, samo je bilo adio.....
Ali najbolji i najjači mi je bio ovaj lik što sam ga našla pred Koronu i fala Bogu i Koroni, što me rišila njega. Tip je preko preporuke došao kod mene. Dečko inače radi u jednoj najpoznatijoj firmi u Gradu koja se bavi nama jadnima. Kao teškom mukom je pristao doći kod mene, jer inače ne radi privatno.. HAhahahaha, moš mislit! Dečko je bio mlad, zgodan, simpatičan, VSS i svašta nešto, ali nije se puno zadržao kod mene. Dakle, vidio me i objasnila sam mu moje stanje koje se uopće ne treba objašnjavati jer sve ti je jasno kad me vidiš i On je počeo sa radom. Navodno je to neka nova metoda i za mene , kako kaže, nisu bitne vježbe nego je potrebno osoboditi neke točke na tijelu i moja će ukočena ruka, a i noga proraditi. Oće k...!
I ja sam njemu virovala, pustila ga da on pritišće i gladi... a i onda me pita jel mi bolje. A što ću mu reći nego „ a malo je“. No, i on i ja vidimo da besramno lažem. I tako nekoliko puta smo „vježbali“ i mene je bilo sram reći čoviku u lice „ druže moj, ovako više ne ide! Pa sam mu poslala poruku. Nije se ljutio, samo mi je zaželio sreću, a ja se njemu zahvalila na svemu.
Kako sam i ja falša, zahvalila sam mu na njegovom „traženju točaka“. A što ću, kad mi ga je bilo milo, za razliku od njega koji bi za traženje točaka uzeo „meni- ka meni“ dvjesto kuna i ciaos ŠUŠO.
A jadna li sam ga ja i moji fizioterapeuti. No, hvala Bogu na Tihani i ne namjeravam ju pustiti do kraja života. Rekla sam joj doslovno ovako; „ Već odavno smo shvatili da od mog hodanja nema ništa, ravnoteže NEEEEMA i zato jedino što želim je da imam guzice ka ti!“ . I tako smo mi krenule vježbati sa“ ciljem“ napumpavanja guzica.........
- 08:49 -
