Samoća

12 svibanj 2017

Kad si totalno vriti i sve lađe potonu, onda ti ili proradi zadnja tajna - zatomljavana, uništavana dotad od roditelja, bračnog partnera, prijatelja, dakle: smisao ili karakteristika, a to je SMISAO ZA HUMOR, crni bijeli žuti, bilo kakav, ak ni to. E, a onda se nađe neka budala (budala: čisti turcizam) koju ni ne poznaš, a pruži ti ruku i izvuče te iz govana, a ti se onda čudiš ko pura dreku (smrznutom). Pa se pitaš Božeeee, prijateljistarigdjeste, komšijeeee, i čudiš se evo Čovjeka. A na kraju svega prođe daljnjih 20 godina i ta te kaj te zvlekla zdreka i ta te zajebe. Volila sam ju ko mamu al nije joj pasalo moje ime, a srpsko je ko i njeno (je li????). E jebešga, i nema više nje. Pardon, živa je i zdravija od mene, hoću reći ne javlja se više jer sam se HRVATSKI IZJASNILA DA SAM ZAGREPČANKA I DA ME POLITIKA NE ZANIMA.

Kak ja ne mislim živit duže od nekih 13 godina (to sam vidla na nekom kvizu) molim da mi se jave oni kaj mi misle biti frendovi još 12 godina. Nisam loša, skromna sam, samo ponekad (lažem: često) volim biti sama.

Veliju da je to znak uznapredovale civilizacije, kak god se zvalo, volim biti u društvu koje sam planirala.

Sve vrit.

Oznake: ljudi

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se