Da sam znala kaj me čeka, nikad ne bih bivšeg tužila za alimentaciju. Nikad da nikad nego još nikad uopće. Lepo sam ovo rekla, nema šta, al sam ipak tužila.

Uz sve neviđeno zlo (i šrinkica je puštala ladicu do pupka kad me slušala) kaj sam prošla u braku i nakon toga, kraja trakavici nema. Zahvaljujem osobi koja će se tu prepoznati, a koja me u pravi čas ljudski upozorila na neke greške koje ponavljam i nek se dodatno ne trujem.

Ak ovo kaj bum opisala, uspije, odoh ja na Kamenita vrata zapalit svijeću, posle i u džamiju, ako postoji bog, negdi bum ga našla, ako je, i tak vele da je jedan. Našla bum i sinagogu, znam di je pravoslavna crkva, naći ću negdi zagovornike Bude, nema frke, Hare Krišnu, sve.

Uglavnom onomad sam dobila od države odvjetnika koji će me besplatno zastupati u utjerivanju alimentacije, besplatno - velim, al ipak je izmuzel soma kuna. Pomalo. Onak, pošalje vježbenika koji mi cvili kak je sam moral platiti benzin do mjesta gdje se ta parnica održavala, da ne duljim. Jest da je potrošil 8 banki na benzu, a mogel je doći i busom; 8 banki a tražil 150 (nisam dala 150 kaj, tak bedasta nisam). Al: Više ni lipe. Nek sve ide kvragu, odakle je i počelo. A sve traje 7 godina i završit će ovak: Nikom ništa, a mojoj djeci najmanje. Eviva!

Istina: Gospon advokat mi je lepo rekel pri prvom susretu: Čujte, ja vam ovo nisam rekel: ali: da imate poznate ili da imate novaca što vidim da nemate – dvojca skinheca da bivšem toljagama objasne neke stvari, odma bi se našla alimentacija. I da znate, da ste mi došli osobno a ne po službenoj dužnosti, ja bih vas odbio.
Valjda je zaboravil kaj latinski znači raditi pro bono. I da mu je i to dužnost. Dobro, dalje:

Nakon neprepričljivih, neviđenih, peripetija, stresova, ne znaš kog mi više žal, dece il sebe, nakon kaj smo prešli sve sudove u Zagrebu i van Zagreba (za sretne neupućene - zakaj van Zagreba, zato kaj je objekt tužbe više ne stanuje u Zagrebu) završili smo s pravomoćnom presudom koju omogućuje Obiteljski zakon. To je da alimentaciju umjesto tateka, koji to kao nije u mogućnosti, plaćaju njegovi roditelji.

Kako bivši ne zna ko mu je otac, obveza je prešla na majkicu. Majka ima penziju od 2.500 kn i živi sama, na moru, selu, a ja imam plaću od 3.500 kn i živim s dvoje djece koja se školuju, u gradu. Skromna su deca (kaj im preostaje?), al jedu brate, čudna neka deca, pa onda prerastu odjeću, obuću, ne znam jel se to i drugima događa?

Da roditelj onog roditelja koji ne plaća alimentaciju ima obvezu plaćati za unučad, osobno sam morala reći svom odvjetniku, gledal me ko plavu sovuljagu s roza točkama i kapom na glavi; totalno u nevjerici, da otkud to??? Reko Obiteljski zakon, halooooo. A informaciju mi je dal prijatelj - diplomirani ekonomist; Ma, svijet je čudesan.

I kak nemreš fort na sve misliti, ipak sam neki samohrani roditelj dvoje dece, malo vjeruješ da bu neko poslal nakon pravomoćne presude obavijest Hrvackom zavodu za penzije ... da se na račun djeteta mjesečno skida babi 200 kn s mirovine. Ništa. Kad me napala moja Sanja jedan dan, zovi, mamu ti (i tako) i zovem i potrefim: Opere me koka koja radi kod tog odvjetnika, da je na meni da nađem babin OIB. Mislim ono odeš u trafiku i pitaš Senku ili Mladena koji broj ti je od svekrve. Prosto ko pasulj u pizdu materinu! Reko kak da ja to nađem. Da ukucam JMBG. Otkud meni njen JMBG, pa nije mi ona mama da mi veli, pa nemamo kontakt već 7 godina, kae ovo? Velim koki – pa rečeno mi je da bute vi to dobili službenim putem. I tu se ona još više ohladi.

Mislim, tak nekaj mrzloga je malo tko srel u životu. Jebate od nje bi pingvin pobegel u toplije krajeve! U birtiju di ide na kavu, po kazni ju prema dogovoru podvori konobar koji je taj dan naje.. - informacija iz prve ruke, crkoh zamalo od smeha. Kad drugi vježbenik dođe i veli – nebu došla, on dobije kavu besplatno, ljudi slave brate kaj nema cure! U birtiji, zamisli onda pri osobnom službenom kontatktu, o sveta kravo!
Viš, i svetoj kravi se moram nekak pomolit ako to...

I dobro, tak mi to prek telefona i da se ne ispsujemo, prekinemo. Mozak mi kipi, vele kolegice kaj crveniš, si popila tablete za tlak?? Sekaaaa!!!??? A meni šumi u ušima, samo kaj ne puknem.

Ono kad radiš automatikom, lovim telefon i zovem ciljano osobu za koju znam da će me bar uputiti ako nemre pomoći. Koja mi nije ni rod ni pomozbog! Ono, kad ne radi razum, pamet, radi instinkt onako zvjerski, crno mi pred očima, ove dve u sobi više šute, nesmeju niš reći.

Za 20 minuta sam s podacima bila kod kolegice na faxu. Faksiram ih gospodični u odvjetnički ured s tak ljigavo ljubaznim popratnim komentarom da sam bila sva fensi kozmo i šik. Prođe 10 dana zovu me iz tog ureda, nek dođemo potpisati (ponovno) punomoć. Ne kod Koke Hladnjače, jer ja bih jamačno nekaj još pitala! - nego kod cura na prijemu, da se ne srećemo. Mašala.

Dođem doma i pogledam: Šugava presuda je postala pravomoćna 1. 8. 2011. godine (dvijetisućejedanajste!). Bivša svekrva (kako to lepo zvuči - bivša) treba plaćati za samo jedno dijete, 200 kn mjesečno. Jer me za drugo bivši prešel, trebala sam do završetka sinove srednje škole dobivati 500 kn mjesečno od države, bolje da ne pričam.

Pitam ljude zdravog razuma: po kom nepisanom imalo humanom šugavom, wte, zakonu, je čekao advokat s barem 10 zaposlenih pravnika da ta pravomoćnost postane stvarnost. Da ja mukte i prek slučajnog poznanstva dobijem podatak koji on može dobiti službenim putem, isti gospon je otac koji je uvijek ljubazan i koji je rekao – dobio sam kćer, sad s dvoje djece još manje razumijem vašeg bivšeg supruga. Al kaj je čekal godinu i tolko, da moje dijete, i to dakle samo jedno, nije moglo dobiti svoju malu zadovoljštinu, svoj mali džeparac od 200 kn. Ma ko tu kog zastupa? Jel on čeka da baba gekne??? (intenzivno se ovih dana molimo za njen dug život i odlično zdravlje).

Ne zavaravam se da je ovo apsolutno najgori slučaj, i sama sam prošla jedan sud gdje nas je bivši totalno uništio, kad je došlo da deci nemam kaj dati jesti. Ali ono, dum spiro, spero.

Mogu slušati o tuđim problemima i bolestima, svašta mogu slušati - samo ne želim jer se ježim i boli me želudac kad mi netko počne o sudovima (a ko za vraga sve živo se s nekim sudi!), ne mogu slušati kako je ko kome kaj napravil i kako je teklo suđenje, nemrem, vlovi me taj čas PTSP.

Za šlag na tortu, veli Ledenjača iz odvjetničkog ureda - pa čujte možda gospođa ima kakav kredit. I - ima malu penziju. I stara je!
Ma nemoj! Bravo! A moja deca? Nek brzo ostare i riknu prije babe!?

Sveki je rekla sineku da soma kuna stavlja “nastran mesečno” da bi ju se kad ispusti svoju plemenitu dušu, pokopalo u Zagrebu, a ne tam u selendri, kak ona zove to mjesto gdi živi. Znači soma kuna sastrane. E, ak on nju ikad stransportira u Zagreb, a ne uzme sebi tu lovu od “sastran”, ma ja bum gola prešla prek Trka banana Jelačića! Još ću bit tolko ljubazna da pozovem par kola hitne službe jer buju se ljudi ponesvješćivali kad me vide ovak rasnu i seksi.

Veli dakle Mrzla Koka: Baka ima možda kredit! Boktenemarad ja nemrem dignuti kredit jer sam dobro prešla 5 banki, koji kredit baba diže? Da ima velke režije! Tu sam skoro pukla - Reko jeste dobili od socijalne skrbi (te i te) da su joj režije 50 kn mjesečno, i to mi osobno saopćili, i kćer je bila sa mnom, haloooooooo????!!! Međuplanetarna!?

Draga starica koja je onomad u punoj snazi nije omanula da me ko fol u prolazu primi za cicu ili rit, bolesna ugrožena kokoš, koja sa sinom nije razgovarala dvije godine, ja sam održavala kontakt. Koja je pozvala policiju 19-godišnjoj unuci - da je provalila u kuću do nje – kuću moje prijateljice za čiji ulazak je imala dozvolu, pa nisam kreten. Normalna baka bi ju pozvala k sebi, a ne da dete spava na pomoćnom krevetu u ruševnoj kući (u koju je kao i provalila!) - pokrivena jaknom u kojoj je putovala. Jadna starica koja je pod prala šalom koji si je moja stara zaštrikala da grije ramena; da dalje ne pričam. Potom je na sve i još puno toga rekla jedna stara mudra teta Katica: Dobar ti je bivši od čega je otpo. Nije dobar. I – daleko mu lepa kuća.

Osjećam da niš nebu od ove opake alimentacije. Nebu baka krepucnula, zakazat će pravosuđe, i to već znam gdi, al mislim da je naciji svejedno. Eto možda se neko malo utješi.

E, da, nekak ponekad opravdavam ubojstvo na mah.