Usputne bilješke

Judi da van rečen (ako niste znali) ovo je slikavano nasrid Pelješkog konala. To van je između Pelješca i Korčule. Konal je poznat po vitru koji odgovara ovin šta surfadu s idrima. To san van ja svitu moj jutros poranija, sija na brod u Kučištu kod Orebića i pravac Korčula. Taj brod to van je više pasara, manje drveno plovilo starijeg datuma proizvodnje (ovo je definicija sa interneta). Malo škripje i drnda, ali je skladnih linija, funkcionalno i šta je najvažnije lako bordižaje i akošta. Kad je pod drvenom palubon zabrunda stari dizel svi smo bili uzbuđeni posebno jedna vrancuska familija šta se ukrcala s pason. Mene su neki Mađari pitali da ih slikajen, prista san, kako neću. Lipo su ispali. A barba od kormila govori neki meta jezik koji svi razumimo.

Ja odi na Korčulu, i to da van rečen, nisan doša turistički, a ne. Nega je to više posal. I to posal koji ima veze s pinezima. Nešto u banku i taako, al neću vas odi pilat s nepotrebnim detajima. Uglavnom šta oću reć, Korčula je judi dragi misto koje treba vidit. Tepaju jon da je mali Dubrovnik. Meni je još i boja jerbo nije razvikana i priskupa.Tak'e kale i vale malo 'ko ima. Eto i ja ću se s familijon vratit već ovih dana i to turistički. A sad, dok čekan brod za nazad, iden guštat kavu i novine. Bog van!