Krljevima ulice

18 travanj 2016

Živjeli smo, nije važno čijim izborom, u selu na kraju svijeta, svi koji su tamo došli osim ljetovati rekli su - Deca draga kam ste vi prešli živeti. Nebute dugo tu zdržali (mi smo mislili drukčije). Ajme gospođa Seka, pa Vi tam ne spadate.............

Tamo na kraju svijeta se rodila jedna predivna curica, ono finta ne kaj je moja nego jest moja! Dolazili turisti (taman više nije bila beba drito iz maternice, malo se speglala i popunila) da ju vide, sjećam se Talijanke koja je donijela 2 litre domaćeg vina - bivši bil sretan ko beba, a vino supač. Nisam htela uzeti i Titeka kojeg mi je htela dati (500 dinara) al ona je rekla da je to za bellissima bambina i da joj bog dal zdravlja i ne znam, nek uzmem jer je to kontra boga ako ne uzkmem, to je za curicu; kaj onda je došla jedna Hrvatica iz Londona i da nju nije briga kaj mala spava, vidi ona kolica s portuna, da bu tiho kvajat, samo da ju vide, svi se izredali, svi petoro, da svi pričaju o very nice baby, my God, what a lovely girl, if you do not mind, ovo je too big for my little son, he is 5 mjeseca now, uzmite (odijelce samo tako, na drikere, made in London, a moja beba u plahtama od po (ili tak nekei) na 4 dijela, ničeg nije bilo za kupit!) alzo fućkalo se mojoj baby kaj mi svi plazimo oko nje, osim kaj je ćaća noril jer kak nije bil spreman biti otac a sad se čudil kak se svi raduju više nego on). Pa mu postalo jasno da je to njegovo, odma je postal gelozo!

I tak, dete je spavalo nakon nekih 20 dana noću 10 sati u komadu, mogel si zimnicu spremit - da nije bilo ljeto; po danu je bila 2 ćuke budna, spavala jedino su se galebovi čuli iznad nje, divota. Povremeno sam išla vidit jel dete diše, ludnica.

To je bilo doduše ono kaj je suprotno onome kaj ju je kasnije čekalo. Ali - selavi.

Nema veze. Nakon što je zrasla na godinu i pol, mi u Zagreb, naš grad. Taman Božić. Bivši je bil jaki kaj bik, taj bi i mene nosil na ramenima (da je htel) uglavnom dete nije htelo hodati, bila je mala i on nju na ramena, njoj niš jasno, pase dete okolo, grad, tramvaji, nema čempresa ni palmi, nema galebova, Trg Republike (u to vreme) raje ko pijeska, crkva (katedrala) ne zvoni ko naša mala crkva na otoku, ludnica, držala se starom za njegovu glavu s kapom al je gledala uporno di je mama, kkoncentracija već onda a već sam onda trebala shvatiti da će to biti jedno previše samozatajno dijete, već je onda gutala, sve držala u svojim mislima, koliko ljudi to nije htjelo ni moglo shvatiti. Kaj je slijedilo, više je valjda teško je mami a ona nikad do kraja nije otvorila dušu, da ne rani ljude. Ja sam svojim dušmanima oprostila, ali oni koji su nju ranili, nikad, nek im se vrati samo pola, krepat će, nemaju tu snagu. Takvu prijateljicu nikad nisam imala, a nisam joj ispričala sve, naravno ni ona meni, mi smo kći i mama, ne prijateljice - osim kad je to potrebno zbog života.

I tak mi na Trgu, ona oblečena u neku talijansku obleku (mille grazie Matilde, amica mia!!) gleda i to vidi neki s stričeki tam nekaj sviraju, u crvenom (nije još kužila, obleka Deda Mraza), a levo su bile neke velke štenge kojih nema na otoku (to su bile štenge za Dolac). Ide jedan striček prema njoj i pruža joj Kiki bombon. I pjeva - Zagreb je najljepši grad. Ponavlja. Nudi bombon - Zagreb je najljepši grad - ponavlja, nudi Kiki bombon i tak stoput. Nudi Kiki bombon, traži podršku od publike, ja crvenim, velim detetu zemi bombon, ništa, ona se smješka i povlači.... Raja se počne smijuriti, ćaća i ja ju nagovamo da uzme, ne šljivim ja misli si dete, ovaj ima taj coflek, bombon simtetamte, ja ga ne poznam, a pozicija mi visoka, gleda ona njega, gleda on nju, Hadži bog ti dal zdravlja i Majka Božja penez, sad gledam na TVju reprizu iz Lisinskog, ti se tog ne sjećaš, al kaj bi rekel Balašević kojeg ste vidim isto otpjevali - jednom smo i pričali o tome, i to si hvala bogu zaboravil, nisi ni upamtil - al tko bi sve pamtil, parafraziram: Nije to kaj se ni ti ni moja kćer ne sjećate, fora je u tome kaj se toga ja sjećam. Posle smo kupili od vas na Trgu kolutić (CD) s vašim pjesmama. Hvala svim kraljevima, možda bez njih vi ne bi imali takvo ime.

Oznake: Kraljevi ulice

Medice, cura te ipsum

12 travanj 2016

Povećanje dopunskog za 19 kn, hitna bezrazložna 150, ko je tu više pametan, kak znati da si za hitnu. Izvoliš doma ili preživeti ili lepo geknuti i onda dođu oni, a ne dođu, onda te preuzme "hitna" iz Gajeve ono Umrite kod nas mi imamo najcrnju mrtvačku opremu ili Stalne mušterije imaju popust - i zakopaju te al to i tak nije tvoja briga kad te više niš ne boli.

Zoveš doktoricu ona veli neće pričat, pitaš sestru, veli zovite hitnu, zoveš hitnu oni vele kad vam radi doktorica, veliš sad, onda odite lepo u pizdu materinu, kaj zovete nas kad vam radi doktorica (osobno iskustvo), onda ti neko uvali strani lijek sumnjivog podrijetla i kužiš da si se navlekel na neku drogu, al fućka ti se, više te niš ne boli (ja bi napisala da imam još jednu dozu doma al se bojim da mi neko ne provali radi iste, tak da niš).

Ili: Čekaš ćuku i pol i sretan kaj si tak brzo došel na red skužiš da buš još sedil u sobi sa histeričnom sestrom koja ne zna ko joj glavu nosi od ovog ludog naselja još luđih pacijenata. Kad ju pitaš nekaj sasvim jednostavno, žena vadi neku knjigu i traži, ili zove kolegicu, kao čemu služi Andol...

I kroz ta zatvorena vrata čuješ kak baba priča kak je prije 50 godina došla s mužem i decom u Zagreb i sve o rodbini i susectvu. Pa se pitaš jebote kaj nije dala babi uputnicu za psihijatriju nego radi psihijatrijske bolesnike od nas kaj moramo čekati u smrdljivoj čekaonici bez prozora, svi na nekaj smrdiju... Kad babac konačno izađe i preuzme ju sestra, ti otvoriš vanjska vrata i obratiš se ostalim kaj čekaju: Evo ova je baka ispričala sve od dolaska u Zagreb prije 50 godina, ja sam lucidan a pamtim ko slon, pamtim otkad sam imal 6 meseci, tak da slobodno odete po sendviče i neko piće, ja bum nutra bar 3 sata, sreća vaša kaj brzo pričam!

Pa ti pozli, boli te buša za poludit. Nemreš jesti. A to je zadnji stadij panike. Subota, nema doktorice, ili ima al nisi provjeril, ni zmija noge ne krije ko zdravstveni radnici informaciju kad su vikendom dežurni, nema takve državne tajne (i ovak ih čujem više nema). Tebi zlo. Sereš crno, misliš jel sam valjda neki ugljen ili nekaj kaj tak oksidira, nemreš više, muka ti je. Žena zove hitnu, vele noge na povišeno i uzimati tekućinu. Za dva sata poludiš, sedneš se u svoj auto, riskiraš svoj i tuđe živote i odeš na hitnu. Tam te zadržiju, potroše hektolitre infuzije i transfuzije, zguraju ti crevo u bušu, kak si gladan, nije ti teško ni to podnesti, zakrpaju neku rupu u želucu, veliju pukel vam je čir, zakrpano, ajmo doma. Ma nije meni kaj mi je pukel čir, navodno su od toga neki geknuli, nego mi je laknulo kaj nisam moral platit 150 kuna, toooo buraz!!! Znači nisam ja bez veze došel, yes! Jest da mi nisu dali niš za papati i svud su mi cevi rivali, al nisam moral platit 150 kuna!!!

Pitali su me na hitnoj zakaj nisam zval hitnu neg sam tak dugo čekal. Kaj da im velim - Ko je tu idiot? Pa sam rekel - čujte ja sam obožavatelj Hitne, ni Mišu Kovača tak ne voliju ko kak ja volim Hitnu. Veli meni žena - micek ajmo se prošetat, ja velim jesi ti normalna jebote, već dva sata sam doma, koja šetnja, ja moram na hitnu! Moj jedini ponos i dika, cilj u životu, hobi, inspiracija, svrha mog života je Hitna!!!

Oznake: Zdravlje

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.