Priča X: Dakle ubio se Anđi muž, ostali joj krediti, svekrva ju pilila na brikete, veličine lego kockih, na poslu joj ko na poslu, troje djece ima a svi pri kraju studija ludnica. I tak svako jutro na tramvajskoj stanici, stane između mene i moje kćeri, nju samo kaj ne odgurne i počne pričati o svojim problemima. Kakva jest kći se makne, i tak joj ova od prve nije šmekala; Predložila sam da čekamo drugi tramvaj, da ju izbjegnemo, veli ma nek laje ak ti oš slušat, al nisi normalna. Tako meni veli dijete i ima pravo.

I tako Anđa svaku drugu rečenicu završi urlajući i u suzama - ja više ne mogu, razumiješ li, ja više ne mogu!!! Ajd sjedni (kad se pojavilo mjesto) starija si, e slušaj sad dalje, ima još .... i tako ti ja ne mogu više, razumiješ, ne mogu (pljuje kroz neko grozno zubalo, ja bi joj boljel napravila)...

Prošli ljetni praznici, nismo se viđale, ona radi u jednoj školi u računovoctvu. Situacija se sredila, sveki geknula, neki prijatelj na položaju otpiso kredite, zaposlili kumovi decu i tak: moja Anđa na stanici pazi da me ne vidi ili bar ne pozdravi, ulazi u drugi tramvaj samo da se od mene makne, a na Savskoj će i tako prijeći na ovaj koji bi joj odavde bio direktan. Uleti Anđa crna ko sami šejtan u tramvaj, lovi mjesto, mlađarija ustaje automatski kad ju vidi jer znaju da će i tako nanjušiti ko prvi izlazi pa će ih do tada gurkati i stenjati, kašljati, nešto.

Ajd, Anđa kao što ime kaže, je djevojka sa sela koja se u gradu vidimo snašla, al nakon onolikih jecaja - potrošenih papirnatih maramica, pa da mi veli dobro jutro i da prođe. O čem se tu radi??? Gdi sam ja to pogrešila???

Nešto ko X1:Renata išla na operaciju u grad, na selu ostal tulavi sin koji engleski ni da bi, pal bu razred, nemre upisati srednju. S bivšim sam se klala na noževe, reko to je tjedan dana po sat vremena, prvi su nam susjedi, idem detetu pomoć (prošel je, naravno, i to je dobil trojku, bravo Dalibor) i kaj mi je bivši izgovaral nije za ponovit- a bili smo si fakat dobri s celom familjom. Prošel Dalibor razred, nikad me više nije ni pozdravio, a kad bih došla u tu kuću revoltirano je izlazio van. Gdi sam ja to pogrešila???


Je li to sad X3, ajmo: Mira je bila nesretno zaljubljena, a dosadna ko voda u cipeli, to mi je fakat išlo na živce na najjače, ono stoput pita za savjet stoput joj veliš, stoprviput opet isto. A situacija: stara ju maltretirala na najjače, doma je bila ko pepeljuga, niškoristi, brata se uzdizalo u nebesa i školovalo (to kaj nije očkolovan - nije htel, ma vjerojatno nije htela ni ona al u njega se bar pokušalo ulagat) i tak, prošlo to sve nešto, ćaća umro pa se obitelj sredila, Mira zaposlila u tad jačoj zagrebačkoj firmi, sve pet, ne što okreće glavu od mene nego pričaaaa žena (zabole me, ako me u ovim mojim godinama proglašavaju aktivnom kurvom, to mi može biti samo komplilment). Al kad se sretnemo licem u lice ja se sva rastopim i preljubazno s osmiiiijehom ju pozdravim, svakako ono dodaš i ime, eeeej, boook, Mira!
Gdi sam ja to kaj krivo napravila?

X4 sam skor zbrisala, gadi mi se malo. Bračni par, žive od - ne znam ni ja, uglavnom uputili smo ih i na socijalnu skrb i tak, pomagali smo svi, hranom i tak da ne duljim jer je baš ono fuj. Dobro, uglavnom pozovem ih na kavu blizu njihove kuće (ja plaćam velim) donijela sam sve iz srednjih škola od moje djece kaj sam imala od pribora za likovni, 5 kila toga, neotvorenih paketa s bojama; gospođa se time bavi, ima radionice i tako, dobi koju kunu, pa eto da ne ulaže u materijal. I oni ne dođu. Zovem na mob, ne javljaju se. Pošaljem SMS i velim pred vratima vam je. Niko ni da bi. Prođe 6 mjeseci, muž iste navalio ko muha na leš: Zove, šalje sms-ove, otkud mu moj e-mail ne znam, zove na posel (vrlo neprikladno) no uglavnom jedne noći o ponoći (Ferus paša iz sna skoči) lupa na vrata, e reko nije murja, ne otvaram ni bogu. Ujutro ispadne ceduljica s vrata kad sam izlazila (počinje špotanjem da kaj se ne javljam !!!??!?) - i da me oni hitno trebaju. Ko da smo se jučer našli. Ja ne kužim kaj sad, veli kći - sve obećaj, sve pet, ako mogu tako strašno lagati (bezočno, al da ne zamaram) obećaj i ti, laži majkica. Nisam niš lagala, šutila sam, osim kaj sam pitala - dobro a ona kava kaj sam vas čekala i onaj pribor? Zatečeni ko opaljeni, jooooj, sinek im je napravil neku scenu, reko takvu scenu da nisi mogel nazvat drugi dan bar i ispričat se?
Sretnemo se nekidan, čovek opet okreće glavu, gleda ima li na nebu galebova (morskih), valjda dok me nebu trebal... ??


XY: Moja nažalost pokojna prijateljica je bila žena o kojoj opće nemrem pričati, ispast će da pretjerujem. No dobro, imala je po hijerarhiji ispod sebe jednu mamu izbačenu s detetom na cestu, našla joj smještaj, uredila kredit, sredila sve da se smrzneš, žena je dobila stan po maltene izmišljenim uvjetima, da ne velim da joj je poklonjen. I na prvom sastanku kokoš moju prijateljicu ispsuje, da se nikad nije brinula za nju kao svoju radnicu - nije moja prijateljica baš bila mutava, al nije progovorit mogla. I tak mi dve onomad sjedimo i pričamo i ona izgubljenog pogleda negdi iza mene, vrati se u domet naših očiju i veli - Seka, ja to ne razmem, nisam tražila zahvalnost, al baš i baš nisam očekivala takvo ponižavanje, zašto su ljudi takvi?

Pitala sam znalca, dapače znalicu, a ona mi je proslijedila seminarski rad svog sina - studenta upravo na tu temu. Odgovor je bizaran (od toga dolazi bazar pazar i tako): Zato da nebu dosadno.

E ko luda sam bez ovakve zabave.

Oznake: psihologija