24

subota

kolovoz

2019

I bi čips

Ajde priznajte kolko ste u životu do sada izjeli čipsa; brojka mora bit impozantna, šta u vrećicama šta u kilama. Bez čipsa se ne gleda nogomet i uvijek mora bit vrećica il dvije u zalihi ( ono, kad se probudiš usred noći pa nemreš više zaspat i onda u naletu ludila otvoriš vrećetinu čipsa i jedeš, tak da te kasnije uz nesanicu pati i monstruozna žeđ ).

Nekak u ovo vrijeme, samo prije podosta godina - točnije sredinom devetnajstog stoljeća - po prvi je put spektakularno napravljen čips. Bila sam tak slobodna malo razradit ideju nastanka čipsa, pa nije to s neba palo nekome. Šta bi danas, šta bi danas...eto izmisliću čips. Ne ide to tek tako.
Bili jednom brat i sestra, George i Kate, i radili u fensišmensi restoranu ko kuhari. Kuhali su jako fino i restoran je vječno bio pun. Svi su gosti bili zadovoljni; dobro, skoro svi. Dolazio je tamo jest jedan parajlija, kojem je fetiš bio pomfri i stalno je stvaro probleme oko jebenog pomfrija.
I tak jednog dana eto parajlije na ručak, naručuje neki odrezak i pomfri ( jer šta bi drugo naručio, neće valjda prisiljeno zelje il tikvanju na čušpajz, lakše zajebava zbog krumpira ).
- Eto njega opet. Jebo ga pomfri dagajebo. Oćeš ti peć ovaj put? - pita George.
- Nema šanse, meni je prošli tjedan četri puta vraćo krumpire u kuhinju. Srećom samo odma nagulila dvije kile kad sam vidjela da smeće dolazi - kaže Kate.
George bijesan ko ris, guli krumpir i meće mašćobu na peć i peče prvu turu pomfrija onak ofrlje, jer zna da će ovaj vratit jer je predebelo narezano. I bi tako. Eto konobara u kuhinju s tanjurom.
- Neće. Kaže da je predebelo narezano.
George jurišno reže drugu turu krumpira najtanje šta može, pa dok on barata oko nekog povrća krumpir zeru zagori; ne jako al zagori. Svejedno ga šalje za stol, jer zna da će bit vraćen. I bi tako. Eto konobara po drugi put u kuhinju s tanjurom.
- Neće. Kaže da je zeru prepečen.
George je već pa i živčan. Poteže nožinu i dok pokušava šta tanje narezat jebene krumpire poreže se al spektakularno. Krv pljušti na sve strane po kuhinji, al on je presretan jer će sad Kate morat preuzet gluparanje oko pomfrija i peć ga još barem triput.
- To si ti meni namjerno napravio, jelda? Samo da više tebe ne zamajava. E pazi sad ovaj rad. Saću mu ja pokazat šta je tanko, i ak ovo vrati zadaviću ga s dvije kuhinjske krpe, majke mi.
Kate brusi nož, uzima krumpir i reže ga tanko ko dlake, pa ga šikne u tavicu i jurišno vadi jer mu ne treba puno da se speče. Posoli ga i kaže konobaru:
- Sad ja nosim, i bolje mu je da ovo poždere, jer bi mu moglo bit zadnji put.
Popravlja pundžu, popravlja kecelju, lapi tanjur sa friško izumljenim čipsom i kreće ka stolu od izmišljača tople vode, pardon pomfrija. Ima smiješak Mona Lize dok spušta tanjur pred njega.
- Evo izvolite, ovo je najfriškiji krumpirni specijalitet kuće, rezerviran samo za gospodu i pustolove. Nadam se da ćete bit zadovoljni.
On gleda u čips ko tele u šarena vrata. Sad nemre prigovorit da je predebelo narezan, jer ni nije dobio pomfri. A i Kate je fajn komad žene, čini mu se da bi mogo pojest i tanjur u komadu ne bude li jeo. Pa probava i oduševljeno pita:
- Pa kak ste ovo spekli? I šta je to?
Kate uz visokoprofesionalni osmijeh odgovara:
- Slučajno sam prenabrusila nož pa nisam uspjela predebelo narezat krumpir za vaš pomfri, ko šta svaki put sjebem, pardon napravim. Zvaćemo ga čips, ne znam zašto. A sad me ispričajte, idem u kuhinju čistit jer George krvari ko da je zaklalo prase.

I bi čips. Od tog dana ništa više nije bilo isto po pitanju konzumacije krumpira.



( photo by tportal )

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.