Dan od ormara

Danas je bio dan od ormara. Naime trebo je bit jučer, al su me spasili najdraži frajeri koji su se svratili i jedna frendica koja se odma po njihovom odlasku svratila za usput. Danas se nije svratio niko, i morala sam se primit te dosade od posla.

Sa velikim zadovoljstvom moram reć da sam čak i odlučila bacit dio onog šta sam zadnji put obukla kad je krunilo englesku kraljicu. Ko šteta je bacit, pa trebaće nekad ( a ne treba nikad ), pa ostaviću nek stoji ako bi nekad možda to mogla obuć. Pronašla sam nekih majica i haljina za koje uopće ne znam šta rade u mom ormaru i kad sam ih kupila il mi ih je neko kupio. Jebote, ko da neko ubacuje robu dok me nema kod kuće pa usput i ispremiješa, tak da nakon nekog vremena pojma nemam otkud to kod mene.
Grilonki imam otprilike za devet zima, debele vesturine i dukse da ne spominjem ( upotrebljive za po gradu, zaflekane za po doma - lopatanje i drvarenje kad nastupi moje najdraže godišnje doba, u snu se ne snilo ). Rasparenih stopalica bilo bi za još devet zima, al to sam bacila, samo stvaraju pomutnju. Našla sam i žutu vestu koju tražim od seljačke bune, i sad je izronila u punom sjaju ( mislim, sad je ne mogu ni nosit, zato sam je valjda i našla ). Ormarnu lokaciju napustili su i neki stari badekostimi, košulje koje su isto uvijek ostavljane za slučaj zvan - možda ću ih sparit s nečim, pa onda nešta naglodekoltiranih majica koje sam obukla zadnji put nikad, jer kad god ih krenem obuć skužim da je razdrljak prevelik i tak čame u ormaru od dolaska Hrvata na more.

Mislim, nisam ja ni blizu gotova; ima se ormara sa posteljinom, stolnjacima, zavjesama, dekama. Biće i tamo ruswaja za pobacat. Pa ormar sa jaknetinama i sakoima koji isto stoje eto ak bi se nekad obukli. ( Pouzdano znam da tamo stoje dva zimska skafandera koji al nijednom nisu obučeni, a ni neće jer odoše danas u vječna lovišta ). Pa kad krenem prebirat obuću, mila majčice; ove kolju al mi se sviđaju, ove su oguljene al biće za po dvorištu, ove imaju previsoku petu al nek ostanu za ako bi nekud trebalo nabadat u štulama...festival ko u Sanremu. Pa onda usput idem i probavat ono šta dugo nisam obuvala, čisto da se sjetim kak mi stoji na nogama.

I tako svake godine pretumbacija i svekoliko čuđenje otkud sve te prnjetine.
Ponekad mi se čini da su moji ormari zaozbiljno prolaz u Narniju, pa svi oni likovi tumaraju van - unutra i usput ostavljaju robu. Ko da nemam svoje dosta.