Crveno na točkice

Idem jučer doma s posla, kad u izlogu dućana crvena haljina na bijele točkice.
Smatam unutra, dobar dan - dobar dan, pa gledam malo po robi dok dođem na red, bilo još potencijalnih kupaca. Inače sam se jučer natakrčila u cvjetnoljetne platforme, šta je rezultiralo nenadanom visinom i izgledom ko kad se gledaš u onim ludim špiglima pa te jedan izduži ko žirafu, a drugi te smanji i zaobli ( mene je jučer izdužilo ). I dođem ja na red, reko bil mi dali tu haljinu na tufne da je idem probat. Bi, kak ne bi. Ulazi cura u izlog, ronda po bebama i iza malo rondanja eto je sa opravom iz izloga van.
Pitam koja je veličina, kaže ona - nema veličine, to je univerzalna veličina. ( Čuj univerzalna veličina, znači trebalo bi je moć obuć žensko visoko 152 i žensko visoko 175 plus platforme ). Ide prema meni ko prema Velom Joži ( dosta je niža, a i ja sam se umjetno povisila ), pruža mi haljinu i idem ja u kabinu. Putem prolazim i kraj šefa od dućana, kojem taka natakrčena na štule mogu komforno jest s glave. Srećom onaj zastor na kabini je visoko postavljen pa ne moram mislit oću svalit i zastor i kabinu kad ubauljam unutra.
Ajde probam haljinu, dobra je ta univerzalna veličina, al na preklop je pa mi je dekolte malo onak suspektan. I vidim pod rukom da nema onog usranog elastina, pa ću u torbi potražit naočale da vidim šta piše na etiketi. Rujem ja, nema naočala ko da ih je pojelo; usput rušim svoje prnje i dok ih kupim u onoj maloj kabini biće pomičem zastor, jer me prodavačica s druge strane zastora pita jel sve u redu. Ma reko je, malo tražim naočale pa se borim s torbom. Konačno ih nađem, piše - pamuk 95%, elastin 5%. A lažu jer ne da ga nema, nego se vidi sa najudaljenijeg Saturnovog prstena da ga nema. Pa se još malo gledam u špigl i zamišljam se kak peglam to maksi čudo ( jer pamuk moraš peglat, još kad se strefi da je lošiji pamuk e onda je to festival od peglanja ). Na samu viziju peglanja dugačke haljine gubim volju za kupovanjem, skidam haljinu i izlazim van iz kabine.
Pita ona mene da jel dobra. Reko je, al ne za mene i krenem objasnit zašto, kad će ona meni - malo ste previsoki. Ja nju gledam, mislim se jel da je pitam jel moguće da ona misli da su meni moje cvjetnoljetne platforme kirurškim putem sašivene za noge il da sam rođena s tom deformacijom na nogama. Nasmiješim se ja, pogledam je odozgora, reko - nisam ja previsoka, to je samo optička iluzija uzrokovana štulama na kojima hodam. Htjela sam vam reć da mi haljina nije dobra jer se treba peglat, pamučna je.
Ona sliježe ramenima i odlazi vratit haljinu u izlog na bebu ( negdje mi se naspominjala familije, al šta ja mogu ), a ja bez haljine izlazim iz dućana.

Danas nosim ravne đonove, da ne stravim ljude putem. Nema goreg neg kad vidiš ženu koja može bez lojtre mijenjat žarulje u plafonjeri.