morska iz dubina
utorak, 11.10.2022.
Slatko
Je li život sladak samo kad jedemo slatko?
Pitanje lako, al odgovor malo manje.
Tin si meni jadno slatka, kaže Stari. Slatka moja divojka. Ma divojčica.
Eeee, Đovani moj, davno san ti ja bila divojčica. Sad san baba.
Ne govori to, tin nisi baba. Mislin, jesi. Al nisi.
Nasmijemo se. To on meni daje komplimente.
Ma ti si mi slatka kako oni kolač, ne mogu se sitit kako se zove. Oni meeeki. Šta iz njega izlize ono žuto, ma kako se to zove.
Ajde siti se, možeš ti to. Lipo, polako, smiri se i razmisli. Nije priša.
Misli se, misli, pa izbaci...pita. E, to je ono šta izlize iz njega kad zagrizeš, pita.
Misliš, krempita.
Ije, te najvolin.
Pa jučer si pojila dvi iza obida.
Misliš, sutra san izija.
Ne, nego jučer. A večeras ću ti napravit isto meeeke.
Za večeru krafne. Tople. Mirisne. Pitaju jednu za drugon.
Kako moja divojka lipo kuva. Mogla bi se tin i udat.
Al ja san udana. Ovo mi je muž. Sidi s nama za trpezon.
Ko da ja ne znan. Oli misliš da san pobarambi? A jemate li dice?
Uf, uzdahnen i ja ponekad. Oćeš vazest, Đovani, još jednu krafnu.
Za po ure bit će on skroz cool. I rješavat osmosmjerke ka od šale. Ne traje smetenost cili dan. Tek toliko da znamo cijenit sve šta se ne podrazumijeva. I šta nije vječno. Jer samo je vječnost vječna.
Mi tek tren u njoj.
