morska iz dubina
srijeda, 05.10.2022.
Godina
Foto: Otočka
Godina bez Rokija. Grop i dalje u želucu. Slike mi žive al teške. Ko ih nema ne može ni pojmit koliko se dugo žaluje za najodanijim prijateljem. Bezuvjetnom ljubavlju koja se izliva svake sekunde postojanja.
Ko ih nema ne može ni pojmiti kako je nadrealno teško kad odu. Rekla sam nikad više. Al to sam već rekla i ranije. Pa prekršila.
Prošla je godina. Nema dana da na njega nisam pomislila. Da ga nisam vidila. Najčešće u obrisima oblaka koji se na tren rasplinu. Jednako brzo kao što je i on promijenio dimenziju svog postojanja. Nema dana da nisam poželila njega, istog, sličnog, drugog. I to zatomila duboko u sebi. Ne bih da opet prekršim. Nisam u svom ponašanju nimalo realna kad odlaze. Zaboravljam ljepotu druženja , a pečatim bol zbog rastajanja. Bolje je ne. A čežnja ogromna.
A opet, možda je vrijeme jednom si reći, nikad ne reci nikad. Zbog života. Koji je ionako nepredvidivo čudesan.
