Konobarica s tastature
ponedjeljak, 13.11.2023.
Otkuda ti pravo
Polje misli ispuniš,
ni ne trepneš
plovim našim danima
lovim kapi sjećanja
kroz maglu
jezdim polako,
bešumno.
Ako išta čujem jasno
poput grmljavine u oluji
zvuk je zatvaranja vrata
koja si te večeri
zatvorio
sasvim nježno.
i onda tako dođeš, nepozvan.
Polje misli ispuniš
ni ne trepneš.
Ja više ne tražim ništa.
Ne tražim te ulicama,
ni u rijekama ljudi
ne trzam na ugodne baritone
ne nadam se
ali daj mi molim te reci
otkuda ti pravo
da tako nehajno i lakoćom
šećeš mojim poljima
Nepozvan.
I...
gotovo nebitan.
