Izbaci uljeza

Blaženi benefiti modernog doba. Recimo danas ko se hoće riješit prijatelja, pa to je jednostavno da nemre bit jednostavnije. Nakon šta se s nekim namrtvo posvađaš ( a ne moraš se čak ni posvađat, ajde recimo da te strefi nalet tjeskobe usljed kojeg se ličnost u potpunosti izmijeni, ko doktor Džekil i Mister Hajd ) odma se prikopčaš na vifi i obrišeš ga - u gorim slučajevima i blokiraš - na društvenim mrežama. Šta će tebi taj tamo neko gledat objave i pljuvat po monitoru dok gleda kolko si lajkova dobio za najfriškiji selfi. Za nedajbože slučaj da se sretnete negdje putem, odma na drugu stranu ceste i praviš se da ga nikad u životu nisi vidio ( mislim, isto to radi i bivši prijatelj; pitanje je samo ko je brži pa će prije stić do kompa, odnosno prije vidjet tebe nego ti njega ).

U davna vremena, dok nije bilo društvenih mreža i smartfona, sve je bilo puno teže. Prvo si moro nać sve zajedničke fotke pa ih povadit iz albuma. One na kojima i nisi bogznašta ispo - il baciš il makneš na nevidljivu lokaciju dok se ne ispušeš. E one na kojima si dobro ispo, a tvoj najnoviji neprijatelj na njima, zahtijevaju doradu, da ne kažem svojerstan fotošoping zvan "izbaci uljeza". Ovisno o tome gdje se na fotki uljez nalazi, bilo je nekoliko mogućih opcija.
Opcija A - uzet one male špičaste škare iz pribora za nokte pa izrezat glavu tog tamo nekog sa fotke. Nije bilo preporučljivo za one koji nemaju kirurški rad ruku; jebiga treba to izgledat donekle fino zaokruženo, pa ko nema mirnu ruku napravi cijeli spektakl i umjesto nepoželjne glave otfikari i pol glave onog ko mu ništa kriv nije. Pa ide popravljat i na kraju od fotke ostane samo onaj ricasti bijeli obrub. Bolje se onda ne maltretirat sa škarama, baciš fotku i kvit.
Opcija B - Kad se ne mogu nać one male špičaste škare, e onda se nečim izgrebe facu tog tamo nekog tak da na fotki dobije onaj dramatik luk nevidljive Ive. Još je jednostavnije bilo uzet crni flomaster pa prešarat tog tamo nekog; ak neko slučajno i pita ko je to prešaran, kaže se - pojma nemam, bila nećakinja kod nas pa se izmakla kontroli sa flomasterima.
Opcija C - uzmu se one veće oštre škare kojima se nekad vadilo krojeve iz Burde pa se otfikari cijelu stranu na kojoj je uljez. Zapravo je to najjednostavnije; problem su imali oni čije mame nisu bile vješte sa šivaćim mašinama, pa im nisu trebale velike škare. Ono, male škare žvaću i opet se upropasti fotka.

Problem je možda nastajo kad dođe do pomirenja i zatopljenja odnosa, pa u nekoj prigodi listanja fotoalbuma bivši uljez ugleda fotku za koju bi se zakleo da je i on bio na njoj, a ne vidi se. Al nije to zapravo neki problem, jurišno okreneš drugi list i uporno tvrdiš da su sve njegove fotke u drugom albumu koji nemreš nać već dvije godine.

Danas se to rješava brzopotezno, ne trebaju ni škare, ni flomasteri. Dva tri klika i ode prijatelj ko da ga nije bilo.
( Svaka sličnost sa stvarnim osobama je slučajna, da ne bi bilo...)