Hešteg proćićenekad

Klimakterij je zapravo fenomenalna stvar, naročito za zimogrozne žene.

Znači čim krenu klimakterične promjene, trenutno se mijenjaju odijevne navike. Sve one smrzavice ko šta sam recimo ja preko noći više ne trebaju al ništa od vunenih stvari - ni veste, ni debele dolčevite, ma ništa takvo. Jer kad te šupi valung oblije te takav znoj da bi najrađe hodala u badekostimu, samo da ti nije bed da te vide susjedi kak rabacuješ snijeg u starom jednodijelnom kupaćem ( ono, šteta je novog, pa uzmeš onaj stari da se znojiš u njemu ). Ja sam recimo pretprošle godine cijelu zimu gorila ko rafinerijska baklja, hodala u kratkim rukavima doma i nosila drva bez flafi čarapa, samo krokse na noge i ajmo. Jedino sam na poso išla normalno obučena, al stalno u pripravnosti, sa rukom na ciferšlusu od jakne il gumbima od kaputa da se stignem raskopčat kad krene prvi znak mogućeg preznojavanja.Ljeto je još i gore; kud žeže sunce samo po sebi pa se preznojavaš od sunca, tud te dekne nalet vrućoće takvih razmjera da zapravo i ti isijavaš ko atomska bomba u atmosferu.
Osim šta se mijenjaju odijevne navike, mijenjaju se i živčane navike. Pa ti recimo u naletu tjeskobe smeta i kad neko samo trepće il diše; šta ćeš mi treptat i disat dok ja dušu puštam od muke. Kad hormoni popizde do kraja, valjda u ono vrijeme kad bi se ciklus trebo realizirat a ne realizira se, dolazi do kataklizme. Pa u pol jedanajst navečer kopaš za Milkom il nekim žele bombonima il bilo čime slatkim šta bi ublažilo nalet ludila, pa dok kopaš preznojiš se još pet puta šta od kopanja, šta od živčanoće, šta od valunga koji te dekno. Puno se i promišlja o smislu samog života, a promišljanje najčešće dovede do žestokog ribanja tuškabine il rola jer se nemaš s kime potuć kad te uhvati huja, pa bolje uzet i ribat da se ispucaš na nečem korisnom. Preporučljivo je u tim trenucima pustit nešta žestoko, recimo Deep Purple, decibeli isto doprinesu smanjenju napetosti i boljoj koordinaciji rada ruku.
Pa piješ Evine kapi il glogove kapi radi stabilizacije stanja, i tješiš se kak je zapravo dobro šta ne moraš stalno razmišljat jel imaš il nemaš rezervne uloške u torbi, a prije ti je to bio mast hev, uz sve ostalo andrlje koje moraš nosit, znači bomboni, banana ak ti padne kalij, mali kišobran, papirnate, rezervni upaljač, vlažne maramice, plaćeni računi od prošlog mjeseca, Kafetini ( puna i prazna kutija ) i sve ostalo šta je neophodno i bez čega se ne može. Zna se desit i promišljanje smisla života usred noći; zato je najbolje kraj kreveta na gotovs imat spomenutu Milku il žele bombone, pa ak te sastavi da se ne razbudiš dok nađeš slatke artikle - ležiš ko gospođa i jedeš. ( One sklonije slanom asortimanu su možda malo u problemu, ko će stalno imat na nahtkaslu kraj kreveta dasku, nož, špek i kruh, a nemreš špek ni jest bez crvenog luka; znači trebala bi i manja kanta za smeće da se može bacit ljuske od luka, da ne smrdiš ujutro ko da si spavala u pacu, plus zavoj i flasteri ak se slučajno zarežeš dok promišljaš ).

Utješno je sljedeće - svemu dođe kraj. Nakon nekoliko godina budeš ko nova, treba samo imat strpljenja i nastojat tijekom čekanja da to zlo prođe ne počinit šta verbalni, šta krvni delikt. Bolje je da nema kolateralnih žrtava; a i ti šta bi mogli ne svojom krivnjom postat kolateralne žrtve nauče treptat jako tiho i disat jako plitko. Šta je sigurno - sigurno je.