Ono kad zaboraviš sakrit corpus delicti

Lipanj je oduvijek bio moj najdraži mjesec. Dok sam bila mlađa značio je kraj još jedne školske godine, bezbrižne dane pune odlazaka na Kupu, čitanja knjiga i odlazaka u kino, uz obavezan sladoled kod Behadina; dok nisu počeli radit sladoled od lješnjaka jela sam uglavnom vaniliju i punč.

Već od polovice svibnja Kupa je znala bit dovoljno topla da se može kupat. Nije bilo većeg gušta nego kad pred kraj školske godine profesori počnu puštat sa satova sve nas kojima su bile zaključene ocjene, pa se otputimo na Kupu - malo bela, malo kupanje, malo navirivanja hoće li se odnekud pojavit neko ko ti je zapeo za oko, pa kad se konačno pojavi praviš se da ga ne vidiš jer pojma nemaš šta bi mu rekla a da ne ispadne prozirno ko celofan.
Onda doma sakrivaj badić u torbu, jer ak ispaćena roditeljica vidi da se nosi badekostim - eto situacije. Kućeš sa badićem, a škola traje i trebaš bit na nastavi. Pa kad dođeš ikad nekad doma, suši badić dok je nema kod kuće bilo gdje samo ne na štriku od veša, jer ne stigneš ga otić skinut kad čuješ da se otvaraju ulazna vrata.
I tako jednog divnog lipanjskog dana proboravili mi uredno na Kupi, pustili nas profesori ko i svaki dan da im ne trgamo živce dok ispituju one koje moraju. Kartali dok nam se kartalo pa ćemo se ić okupat. Zašto su dečki malo prije nego šta ćemo ić doma baš mene morali taj dan onak lapit za ruke i noge pa me žvajznut naglavačke u vodu - to ni oni nisu znali. Uglavnom smočila se moja kosurina ( a bila je fala na pitanju negdje do pola leđa, ko deka ). Sad ja već vidim da očigledno imam ozbiljan problem. Jer kak ću objasnit kad dođem kući zašto mi je kosa mokra? Šta da kažem, da sam je oprala u lavabou u školskom veceu jer mi je bilo vruće? Ljuta ja ko ris, uzela nečiji ručnik pa probala to kolko - tolko osušit, pa sjedila na suncu - uzalud vam trud svirači. Moram kretat doma, a kosa mokra ko da sam je taj čas oprala pa ofrlje obrisala. A znam da će mama bit doma kad dođem. A nemam čime podić kosu, uvijek sam je nosila il zavezanu u rep il raspuštenu.
Idem doma i jedino šta mi pada na pamet je da ravno s vrata idem u kupaonu, i uz spominjanje strašne vrućine u kadi smočim i kosurinu. Ušuljam se ja u dvorište ko nindža, pa polako otvorim ulazna vrata i bris u kupaonu. Okrenem ključ, bržebolje pustim vodu da curi u kadu i još brže se strmopizdim u kadu, pa brže šampon na glavu i ajmo peri. Ispaćena roditeljica čula da curi voda, pa joj nije jasno ko drnda po kadi, pa za vrata.
- Ko je unutra?
- Ma ja sam, sva sam se preznojila pa se evo idem nabrzaka oprat.
- Pa šta si se zaključala?
- A slučajno okrenula ključ, šta sad? Evo brzo ću ja bit gotova.
- Ajde požuri se, moram ja na vece.
Jurišno ja isperem šampon, preperem se tušem, obrišem se i obučem...i u toj strci zaboravim da je jebeni badić osto na vešmašini. Mokar mokrijan.
Eto nje k meni u sobu, ja brišem kosurinu ručnikom.
- O sunce mamino, pa ti si i kosu oprala kolko si se preznojila?
- Ma da, imali smo tjelesni pa smo igrali...
Kad će ona potegnut moj mokri badić iza svojih leđa.
- Radila si tjelesni u badiću il si prala kosu u badiću?
Ja se momentalno smrzla.
- A tolko puta sam ti rekla da jako loše lažeš. I kad probaš, uvijek pođe po zlu. Sad mi još reci da si bila na Kupi.
- Pa na Petrinjčici se kupaju klinci, mama...pustili nas profeso...
- Sad me dobro slušaj. Ajde nek još samo jednom odeš na Kupu a da ja za to ne znam. Pa nisi normalna, jel znaš ti da se prošle godine utopio...( pa kreće ekspoze o utapanju koji moram odslušat uz tugaljivu facu i klimanje glavom, i samo razmišljam hoće li mi na kraju reć da za vikend nema nosom promolit van, za kaznu )...i odmah da ti kažem da u subotu nema nikud. Nemoj ni pokušat pitat.

Odlazi s mojim badićem, reko sad još kad ga bubne u smeće. Nije, odnijela ga prostrijet na terasu da se suši; i dobacila mi u prolazu:
- Badić od trena kad bude suh ide u moj ormar, il kud ga već stavim. Jel to jasno?
- Jasno.
Odlazi ko jahač apokalipse, a ja razmišljam kako ću ga detektirat. Mislim na badić. Srećom, tata je gledo neki film na teveu dok ga je sakrivala pa sam ja već navečer znala kud ga je zgurala. Dalje se koristio pod najstrožim mjerama opreza, ko da idem na obezbjeđenje švedskog kralja.
Mislim badić.

Promoviraj