Moje dvije duge

Moj manji, drugi najdraži frajer sve više priča. Zapravo toliko priča da uglavnom on vodi glavnu riječ, i vrlo je glasan kad se upliće u razgovor, želeći dati do znanja da ima nešto za reći.

U nedjelju su stigli k meni kad je stao potop praćen tučom. Ulazi u dvorište, noseći u ručici jednog malenog konja.
- Ge, i konj ide baki. Padava je kisa, moko je - pokazuje mi travu dok mi daje pusu.
- Jesi čuo kako je grmilo? - pitam ga.
- Ta je to?
- Kad grmi, misliš? To je jako opasno, ne smijemo biti vani kad grmi.
- Da. Daj mi cokovadicu.
Grmljavina pada u drugi plan, jer me vodi u kuhinju, u pretres frižidera i viseće u potrazi za čokoladama.
- Nema čokolade, nisam kupila.
Otvara frižider i naravno vidi kinder pingui.
- Ima, ima, ge pingui. Daj mi, i batu jedan.
Izvlači dva komada i juriša u sobu, daje jedan bratu i brže otvara svoj. Jede i nastavlja s pričom.
- Sagaću ti dovac ( op. prev. radi se o dvorcu od drvenih kockica ).
Vadi platnenu vrećicu sa kockicama, jede i slaže toranj od nekih pet ili šest okomito položenih kockica, viši od sebe. Mi gledamo i ne vjerujemo kako se to ne ruši. Onda ga ruši sam.
- Neću sagati vise. Daj mi mojim te keksice.
Opet idemo u kuhinju, ali pored keksića vidi kinder bueno.
- Daj mi bueno, i batu jedan.
Bržebolje juriša s novim slatkim trofejom u sobu, daje bratu jedan i vuče me pred kompjuter.
- Paji mi gagaga ( op. prev. hoće slušati Queen, Radio ga ga ).
Palim komp, šta ću...ali dolazi do izmjene glazbenih želja.
-Neću gagaga, paji mi ijaijao.
Dok ja nađem ijaijao, predomišlja se i traži Pepu pig. Zna cijelu špicu - dobar dan, ja sam Pepa ( pa rokće ), ovo je moj brat George ( pa rokće malo jače ), ovo je mama ( pa još malo jače ), i ovo je tata ( rokće najjače i smije se zvonko i vrlo glasno ). Malo gleda crtić, pa se sjeti Boni.
- Puti Boni ( ona je uvijek siroče u kućnom pritvoru kad on dođe, jer jako skače pa se manji najdraži frajer boji ).
- Jesi siguran?
- Da, puti Boni.
Poučena iskustvom, stavljam Boni na povodac, pa ona grebe da dođe do njih dvojice i da ih pozdravi onako majušna.
On inzistira da idemo u dvorište.
- Bacam Boni kot ( op.prev. Boni ima žutu gumenu kost za kojom trči, pa joj on baca i juriša za njom i panično bježi kad ona nosi kost prema njemu ).
Najdraži frajer naravno odmah traži loptu, nastaje nogometno ludilo u kojem Boni otima malu loptu svima, manji najdraži frajer inzistira da damo Boni loptu, a najdraži frajer pokušava zabiti što više golova. Moj posao je ići po loptu kad preleti preko ograde ili kod susjeda u dvorište.
Kreću kući. Ja ih pratim do auta, kao i uvijek.
- Nema mecec ( op.prev. uvijek gledamo vidi li se mjesec na nebu ).
Pogledavam preba oblacima i ugledam prekrasan komadić duge, jedini znak da je nedavno završilo nevrijeme. Podižem ga na ruke i pokazujem mu blistavu divotu na nebu.
- To je duga, vidi kako je krasna.
- Daj mi. Kini.
- Pa ne mogu je skinuti, samo je možemo gledati.
Zove i tatu i brata, pokazuje im prstićem dugu i viče iz petnih žila - vidi dugu. Ori cijela ulica.
Daju mi puse i odlaze mašući iz auta.

Oni ne znaju da su moje najblistavije i najdraže duge, one koje ispune svojim blještavilom moje srce čak i onda kada mi je najteže.