555

Na današnji je dan došlo do epizode sa reaktorom u Černobilu. Al ne pada mi na pamet o tome pisat, dosta mi se samo sjetit šutnje koju su proizvodili Rusi i prvih reakcija kad se skužilo da se radioaktivni oblak nadvio nad evropski kontinent.

Pa ću se prisjetit Willa Shakespearea, kojeg je ispaćena roditeljica porodila na današnji dan prije okruglo 555 godina. Napiso čovjek tridesetsedam drama, sve puno krvi i zle kobi, i ako bi ikog volila izmesarit, pardon preradit onda bi to bio on.
Za početak ajmo malo zanimljivosti o onome kojeg sam morala čitat u lektiri, a ne znaš šta je crnje - Romeo i Julija, Hamlet, Macbeth...božemeoslobodi zapleta, a tek raspleta - krvi do koljena kud god se okreneš.
Svaštanešta se o njemu priča. Da je bio biseksualac, jer da su svi njegovi soneti upućeni mladiću. To ću odma zaboravit, jer jako volim njegove sonete i volim mislit da ih je posvetio muškarac ženi ( jebiga, ludo romantično žensko, šta reći ).
Dalje znanstvenici tvrde da su na njegovoj luli našli tragove marihuane. Eto ti ga na sad; pa onda se nije čudit šta je krv špricala na sve strane, ko zna kakve je on sve prikaze vidio ak je piso nadimljen. Nadalje, on je izgleda bio jedan od prvih kladioničara; navodno su se u Globe Theatre-u održavale borbe pasa i medvjeda i ljudi plaćali da vide ko će pobijedit.
I žena i kćeri su mu bile nepismene, jedino je sin tjero neku školu. Pa jel to nije prestrašno, ajde recite? Znači sin je mogo glavinjat po školi i naučit pisat, a ove nek bleje u slova ko bik u sikiru. ( Tu me malo i razočaro, al šta ću...soneti su mi i dalje vrh vrhova ). A otac mu se bavio svim i svačim, al je svakako zanimljivo da je bio kušač piva; e to je poso - samo čekaš da natoče i degustiraš e da bi konstatiro jel to za išta il za ništa.

I za kraj, dozvolte da još jednom objavim svoje viđenje soneta broj 18, koji mi je najdraži od svih ljubavnih pjesama ikad i drznula sam ga se prevest, naravno na svoj način. ( Original teksta je dolje, pa ko voli - nek uspoređuje ).

Jel da te s ljetnim usporedim danom?
Ljepša si mi stoput, ljepša si od svega.
Boli me šta vjetar pupoljke drmusa
I šta prekratko traje ljetna žega.

Uglavnom prevruće bude ljeto,
Ajme miline kad oblaci dođu;
Ljepota vaka, ljepota naka –
Nijedna kod mene nema prođu.

Jer ti si mi ljeto šta vječno traje,
Ljepotu ne gubiš, pa nije to dugme.
O smrti neću, sačuvajmebože,
Jer ti kroz vrijeme urasla si u me.

I dokle dišem, dok te oči prate
Riješit te se neću. Stalno mislim na te.

( ja sam sigurna da bi se Willu prijevod jako svidio...dobro, možda malo manje nego meni, al njega se ne pita za prijevod )