Hešteg samo pozitiva

Eto šta te snađe kad si u stanju iznać način da laganom metodom, zvanom motivacijska govornica, zarađuješ pare. Između ostalog, moguće je da će te optužit za nadriliječništvo. Sreća pa nije srednji vijek, jer bi odma bilo posla za tri inkvizitora i lomača bi planula u roku sekunda.

Da se razumijemo, nisam uopće slušala motivacijsku govornicu. Imam previše kilometara u nogama i toliko grozomornih situacija koje sam proživjela i preživjela da mi naprosto ne treba motivacijski progovarat. Vrlo sam svjesna činjenice da sam ja najpresudniji faktor u načinu kako ću se nosit sa problemima; definitivno mi ne treba neko pričat sat vremena o tome da trebam bit pozitivna i svemu pristupat sa sretnim mislima ko Petar Pan.
Činjenica je da motivacijsko - govornički seminar košta tristo kuna. Ak ste bili voljni izbacit sedamnajst somova kuna, mogli ste ić i na krstarenje i slušat o svačemnečem. I ne bi vjerovali, išli ljudi. Znači ima onih koji su voljni masno platit da ih neko nauči kak da budu pozitivni ( il šta već, zaista nisam slušala; čim se spomenula tarifa od sedamnajst somova kuna razbistrio mi se vidik ).
Pa razmišljam jel meni prekasno da postanem motivacijski govornik, smjehoterapeut, šta ja znam šta bi sve mogla utrpat u eventualno bavljenje tim poslom. Znate ono - od opreme trebaš samo znat dobro pričat i upakirat ono šta ljudi žele slušat i čut u najljepši šareni papir. Hešteg samo pozitiva i od toga napraviš znanost. Tipa - nezadovoljni ste, nesretni, pijete kavu nadrndani jer morate ić radit etcetera? E pa saću ja vama brzinski objasnit kak da u roku odma promijenite svoj veltanšaung i pretvorite se u umilno nasmiješeno biće koje pije kavu prepuno elana i spremno za nove radne pobjede.
Možda bi trebala pod hitno uzet raspoloživu literaturu i počet sa pripremama. Ono, da ne zamuckujem pred ljudima i da rečenice idu ko podmazane jedna iza druge. Jedino još za krstarenje nemrem uzimat predbilježbe jer nemam jahtu. Jebiga, ograničen mi je radijus djelovanja samo na kopno, pa možda da imam za početak izlete iznenađenja autobusom dok se ne skuca lova za jahtu. Al kad bi zaozbiljno počela radit na tome, ko zna gdje bi mi bio kraj. Šta je - je, bolje da me ljudi slušaju kak meljem i budu nasmijani i pozitivni neg da gutaju tablete protiv živaca i bleje u teškoj depresiji jer ih nije imo ko naučit pozitivi.

Možda ipak da malo pričekam dok se prašina slegne; kad nisam do sada imala motivacijsko-govorničke epizode ne moram baš odma počet. A i da vidim kak će se stvari razvijat u ovom slučaju.
Ne bi baš da me se optuži da sam vrač il šaman il šta već samo zato šta mogu puno pričat.