Potok42

utorak, 18.10.2016.

Jadikovke

I

U grob položili smo staro prijateljstvo,
zakopali njegovu shizofrenu dušu
bez funeralija i sa suhim očima.
Vrijeme zaustavlja pohode nezasitnosti,
a daleki horizonti postaju visoki zidovi.

II

Nametnuto sklonište za sve nas
u obuhvatu usporednog ostvarivanja,
porušeno je neproniknutim čekanjima
na udare neuvažavanja; besmisleno je
žaliti za razvalinom iluzije o jednakosti.

III

Smatramo da ravnodušnost povećava razmak
između nas, a da prazninu puni opravdanjima.
Mislimo da plamen ljubavi gasi propuh vremena,
i da mrak razblažuju šibice samooplakivanja.
Strepimo da ćemo ponoviti ponavljanje poraza.