SEKS, POLITIKA I GOSPODARSTVO
nedjelja, 10.02.2013.
KAKO JE KLAUS PREŠAO NA DRUGU STRANU
|
UVOD ZA ONE KOJI JOŠ NE ZNAJU TKO JE KLAUS Klaus je šibenski mladić ograničenih mentalnih sposobnosti. Nakon pogibeljne avanture u kojoj je putem kladionice trebao Šibenik izvući iz financijskog gliba mladić se povukao u osamu ispunjenu tugom i nesmiljenom masturbacijom. Ovo je nastavak njegove priče..... ----------------------------------------------- Jope ja! Poslin Mile Daglasa san se nekako skutrija i zatuka u kuču, osušija ka bakalar, malo pomožen materi i čači i da niman ono žalosti u gačama ja ne znan kako bi mi vrime prošlo. Nedi san ćita da na intrenetima ima toliko videja da ih ćovik ne može vidt sve u pet života a ja nakon dvi godine ćirenja i kočarenja po jupornu ne znan stvarno našta bi ćovk više drka. Jednon san se upozna sa nekon Samantom iz Los andželiza i skupija hrabrost da se ono gljedamo preko skajpa da ona malo tare cice i pizdu, a ja ga malo natežen i kad smo se spojili skoro san pa s katrige. Skinija san majicu, izvadija kurac i pripremija salvetu za otrti se. Istipka san sve šta je tribalo i isto mi ni bilo svejdno što ču na ekranu vidt Samantu s kojon sam se dopisiva skoro misec dan. Njoj su mater i čača Hrvati a žive u Americi već četdreset godin. Stisnija san enter i kad se na ekranu pojavila Samanta kurac mi je odma splasnija. Umisto Samante pojavila se moja sestrićna Katica iz Siveriča špic gola na kauču sa kukumarom u ruci. Samo je skriknila:KLAUUUUUUUUS, a ja san lega ispo stola o srama. Čača je tija u subotu da odemo u subotu malo pomoč ujcu u Siverič a ja san izmulja da me boli drob. Sinoč san na jupornu naša nešto najfriškije i to pretežno sve crnci i crnkinje i tu san ga tresnija reda radi bez nekog gušta, zaklopija laptop, istika žicu i reka sam sebi Klaus, nemore više ovako! Njeno ime je teta Mija.... 12.09.2012. Volin ćitat Teksa. On mi je uvik bija najboji. Kupujen ga u trafiki priko puta Konzuma i tamo radi neki brko koji mene baš ne voli. Ja mu uvik nešto lipo rećen ili ga pitan kakvo če sutra vrime, i pošto on sa sviman nešto sere protiv države ja ponekad isprid njega tobože ćitan novine i glasno jeben mate komunistima, a on samo što me ne pošalje u pićku materinu. Srića i bog da mu je prije dva miseca u kužini pukla plinska boca i raznila ga jer ja inaće nika ne bi upozna tetu Miju. Ma bija je dobar brko iako me nije volija. Doša san ja tako krajen lita po nastavak Teksa di se on i Kit Karson tribaju borit s nekin indijancima ko u zadnjih stošezdeset romanov. Tad san prvi put vidija to lice. Imala je dugu frčkastu kosu, usne namazane s crvenin ružon i še-sedan lančičev oko vrata. Na majici joj je pisalo TISAK. Zadrča san jer u životu nisan vidija nika nešto tako lipo. Mogla je bit malo starija o moje matere ali to van meni u jubavi nika ni bilo bitno. Ka me vidila nasmijala se i vidija san da joj fale oni zubi naprid. Izvoli momćino? Ijako san blekast i dan danas san ponosan na sebe kako san se oni tren sitja da ako pitan Teksa da bin moga ispast idiot. ''Nacijonal!'' ''Evo uzmi, tu ti je kraj Teksa!'', rekla je. 01.10.2013. Zajubija san se... To znan jer san presta drkat i samo sanjan moju tetu Miju. Na nočnon ormariču kraj posteje su mi dva nacijonala, globus, hrvacko slovo, glas koncila, šest auto magacina, dobra kob, deset paki papirnatih maramic, a žvakalicama nema broja...pitaj boga šta san sve uzeja u ovi trideset puti što bin iša u trafiku. Tija san da teta Mija vidi da ja nisan berle več da san pametan ćovik ijako bin te novine samo prolista. Jedino mi se svidija Glas koncila, to jedino nekako moren pratit. Ćak san i proćita kako je jedan puno pametan pop reka da Hrvackoj triba oluja. Uh navalilo mi se srati, iden ča. 06.10. Ljut san ka pas. Neki majmun je staja u trafici više o po ure i nasmijava je tetu Miju da se kikočala ko da je kolju. E da san ja bar smišan ka šta san glup isprića bin joj oma neki vic da me zavoli. Tija san joj isprićat oni ka je žena imala tri cice pa joj je ćovik liza u sredini i kad je cica nestala ova mu se zafalila jer joj je pocica prišt, ali ja stvarno ne znan prićat viceve. Sedija san na zidiču i ćeka da se oni bolesnik makne a on sere li ga sere. Teta Mija se u jednon trenutku uvatila za pizdu da se ne upiša u gače. On je šeta ispri trafike, skaka, napravija zvizdu, dva koluta naprid, odija na rukama, pumpa sklekove, a ova je rekla da ide ča jer da če umritiod keljenja. Onda je sriča i bog doša kombi o prve pomoči is kojeg su izašla neka dva grmalja u bilom, onoj budali vezali ruke i strpali ga u kombi. Oma san skoćija sa zida i krenija prema trafiki. Teta Mija je taman brisala suze o smiha i ka me vidila nasmijala mi se tako da san joj kroz onu šupljinu među zubin baš lipo moga vidit grkljan. ''Izvoli!'' Tad san vidija da u rukama drži Teksa. O Bože fala ti što te ima! Fala ti što si me taka prston sudbine. Fala ti, fala ti! Od svega na svitu teta Mija ćita Teksa. Eto ti teme za razgovor, o tomen bin moga blejat tri dana i tri noči. ''Teta Mija, jel i vi ćitate Teksa?'', ohrabrija san se. ''Ne, dragi, to je htio kupiti ovaj momak što ga je odvelo. Nego otkud ti znaš kako se ja zovem?'' A u pićku materinu, sigurno je skužila da san se ja o njoj sve raspita i sače mislit da san manijak. U siesaju obićno ubojice prate ženske i znaju sve o njima prije nego ih ubiju pa onda dojdu agenti najdu po dlake i ima znaju žrtvin OIB. ''Nema uzmaka'', pomislija san,''sad il nikad, ne mogu se više ovako mućit!'' ''Dačete mi Teksa!'', reka san. Puten do kuče san se toliko zanija u ćitanje da me na ulici skoro zgazija kamion od Peveca. 08.10. Ja i teta Mija na makijatu u kafiču Hajduk kod Šiptara. Iznad frižidera sa sladoledom stoji u okviru neka žuta slika o Hajduka na kojoj svi imaju bafe, a ispod piše Džoni, Vujović, Rožić, Jerolimov, Šurjak, Žungul.... Gledan u Miju i ćudin se sam sebi kako je to bija pizdin dim za izvest je na kafu. Iskreno malo mi smeta što nisan zna da ona u trafiki nije sjedila več stajala na nogama jer je visoka metar i ćetrdeset al šta to ima veze. Pričan joj o sebi. Kako san radija ka nočni ćuvar, pa kako san se triba oženit ali mi je ona kurbetina rodila crnca, prićan joj o Mili Daglasu i nesritnon Duvaloviču, a ona me samo gleda. Drag san joj i to se vidi iz avijona. Glupi Beljulji i njegovi osan sinova stoje u bilin košuljama iza šanka pokaživaju u nas i nešto se smiju a ja znan da se smiju nama al baš me brige. Ovaj najmlađi je dobacija nešto u stilu da smo ja i teta Mija glup i gluplji a mene to nije bilo briga. Drugi put ka dođen posraču mu se u zahod isprid vece školjke na pločice triput ugaziti pa nek se smije i dalje. Teta Mija je iz Siska. Došla je na more jer tu ima kuču o pokojne sestre a kako ima taj neki pejsmejker doktor joj je reka da ode ča iz Siska jer je zbog željezare i puste industrije zrak u Sisku čađav i otrovan ka mliko iz Konzuma. Nije se nikad udavala ali si je u srednjoj školi jednom zabila prst u guzicu. Iduču sridu slavi pedesčetvrti rođendan pa je rekla da se moremo nači jer ijonako u gradu ne pozna nikog i da nan more spremiti većericu pa da moremo skupa gledati 'Silu'. Ne znan šta če bit al ne more bit loše…. 12.10. Nije mi bilo ni na kraj pameti da če između mene i tete Mije biti nešto večega al san isto malo zapra jaja i namaza ih nivejon. Naćuja san da mater šapče ocu da san ju pita dvajset kun i da sigurno iman curu. Ja san bija ponosan jer če i materi biti drago da je moja cura njeni godin pa če moč s njon ono što žene rade kad su s nekim stvarno prisne. Razminjivat recepte! Puten do Mije samo san sta na groblju i prebra malo friškog cviča da joj poklonin jedan lipi buket. Nisan ja budala i znan da su krizanteme za mrtve pa san joj izabra neko lipo poljsko cviče. Završila je u osan, zaključila kasu i stavila u kuvertu svih dvista kun što je zaradila. Ja san joj pomoga složit novine i par minuta kasnije smo sedili u njenon ćikvećentu slušali Acu Lukasa i vozili se. Na prvom semaforu mi je položila ruku između nog.... PAUZA DRAGI ČITATELJI! ZNAM DA VAS JE PRIČA ZAINTRIGIRALA I NIJE ISKLJUČENO DA SE NEKI OD VAS VEĆ UNAPRIJED LAGANO NADRAŽUJU. SCENA EKSPLICITNOG SEKSA NEĆE BITI, A JA VAM U OVOM TRENUTKU NEMAM POJMA KAKO RAZVITI VRHUNAC.... ''Teta Mija!'', uzdahnija san i počeja se meškoljiti. Ona je vidila da mi je neugodno, makla je ruku i pojaćala svoju najdražu pismu ''Oči tvoje lepe''. Oči tvoje lepe ruke tvoje bele noge tvoje duge usne tvoje vrele Kosa tvoja plava grudi tvoje jedre obrazi rumeni što ne priđeš meni... (jebalo majku, što me ovo ide...) Mijina kuča je lipa. Bilo je više od nekoliko malih mista na zidovima na kojima uopče nije bilo vlage, na plafonu je bila rupa pa su se vidile one drvene štrikete, na zidu su visile crno bile slike neke starčadi. Jedan je zid bija pun Isusa i križeva ka da je počistila cili banak u međugorju. Na podu nije bilo tapeta pa su se vidile one pločice ke su radili robijaši s golog otoka. Tako mi je to objasnija moj ćaća. Mija je u kužini žutila kapulu, a ja san pija crno vino i ćita Moju sudbinu. Iz kazetofona je taman svirala neka lipa pisma od Nede Ukraden i ja san čuja da Mija ide u zahod i da u kadi štrapa voda. ''Ajme bože moj, Mija pere pizdu!'', pomislija san. ''Oče me jebavat!'', usra san se. Potpuno san zaboravija da se prije spoja svaki ćovik obično pe-šes puti izdrka da se ne izlije ka zec. Ma neče valjda skoćit oma na mene.... Valjda čemo pojisti u miru pa da ja nekako utečen u zahod i tresnen ga. Ma i ja fantaziran.... DVAJSET MINUTA KASNIJE ''Zouruoaaa jee, svuaunuluaaaaa, suzuauaaaaaaa jueeeeee iz oukua kuaaanuuulaaaaa...'' Kazetofon je žvakao traku, a mene je uvatija neki straj. Iz kužine je dopira oblak crnog dima od zagorene kapule. U zahodu je štrapala voda a Mija ni izlazila. Nije se ni čula. Doša san do vrata o zahoda i lagano kucnija:''Mija?'' Tišina. ''Mija?'', ponovija san malo glasnije. Tišina. ''Mija, gori ti zaprška!'', viknija san. Tišina. ''Mija, nije smišno!'' Lagano sam ulovija za kvaku, a vrata su bila zatvorena. Pokuca san. ''Mijaaaaaa, otvori pićka li mu materina!!!'' Voda je štrapala i dalje. ''...SVUEUE MUEEE JOOOOUOOOOŠ, SVUEEEEE MEEuEEuE SJJEEEEEEČAAAA NAA TEUBUEEEEEEE...'' Kazetofon se pojaća iz čista mira. U zraku se osjetila neka studen. Onda san pogleda sliku na zidu i iz ruke mi je ispala ćaša. Na crno-biloj slici je pisalo 1893. i vidila se neka zagorska kužina u kojoj je kraj šarplaninca Polaka stajala Titova mater kako drži godinu dan starog Tita zamotanog u neki ocufani stolnjak, a za stolom je sjedila neka misteriozna gospođa u crnom potpuno ista kao Mija i jila locitarsko srce ....a voda je i dalje štrapala... ''Ona....ona.....je.....mrt.....'', dera san se ka jarac i biža po stubištu koliko me noge nose. |