morska iz dubina
subota, 03.01.2026.
Neman i iman
Tila bi se opet upisat u planinarsko društvo Mosor. Da nediljon mogu na izlete. One lakše, oznake K1 T1. Za druge se bojin da ih više ne bi mogla izvuč.
Triba mi pustit mozak na pašu, a dušu u beskraj.
Al ne može!
Tila bi ponovo na slikanje. Sanjan pinel kako meljan uljanin bojama, mišan ih i preden.
Ne može!
Tila bi se zaletit na škoj, vidit tetu dok je još živa. Da je zagrlin za sve čime mi je obilježila živopisno ditinjstvo s okuson soli i mirison mora.
Al ne može ni to.
Tila bi dovuć sve prijateje za stol, ka nekad, da se zajedno smijemo i prkljetamo o svemu i svačemu do dugo u noć
Al ne ide.
Tila bi odlepršat na Brač kad i koliko mi pita. Al nikako.
Tila bi, nadasve, s mojon Glorijeton ispreplest barenko dil onoga šta smo godinama zacrtavale da oćemo. Al i dalje nećemo.
Jer,
on oće SAMO mene i nikoga drugoga. Samo JA da ga skidan i stavjan mu pelene i kupan ga. Samo mene da gleda. Samo ja da ga hranin na žličicu kad ga uvati gripa, febra i nemoć. Samo da san ja u radijusu njegova života. Da mi svako veče reče, Bog te blagoslovija, anđele moj.
A ja san svojin curama davno rekla. Pleaseeee, kad i ako dođen u takvo stanje, stavite me u dom. Ako ja ne buden mogla odlučivat o svon dostojanstvu, onda ispoštujte moju žeju i obećajte to učinit za mene. Jer ih previše volin da bi ih zarobila u kavez u kojen se u krugu od 360° sve vrti oko mene.
Jer ja nikad nisan tila da se išta vrti oko mene.
Uvik san volila bit sjena.
Biti, a ne biti.
Htjeti i moći.
Ruke su mi vezane. Osobnost mi definirana odgojen onog starog vrimena.
Emocije sapletene gledajući nestajanje onog moćnog i empatičnog oca od nekad. Sveprisutna nemoć al i bezbroj pratećih nuspojava koje stalno saniran jer triba živit šta normalnije. Spavanje noću jedva išta.
Jer on u dom neće, a ja na silu nisan u stanju išta.
Svakodnevni život između htjeti i moći.
Onda racio u trenu zbroji šta sve iman.
Ko je sve moj i čija san ja.
I koliko me njih voli i grli i jubi.
I koliki me usrećuju, a i ja njih.
Onda se posramin.
I rečen sama sebi, tuko jedna obična.
U plusu si. Imaš više nego šta nemaš.
I tako iz dana u dan.
Pauk ili plijen? Tko bi ga znao.
_____
/Ne stignen vas pratit, komentirat...sorry...samo ponekad u hipu ponešto izbacin iz sebe ...razumit ćete, znan/
