morska iz dubina
srijeda, 25.06.2025.
Ulični prizori
Spizu obavljam rano jutrom. Tip sam koji mora imat sve uplanjeno i po škafetima posloženo. Raspored mi donosi mir i nadzor nad dnevnom rutinom i obavezama. Takva sam oduvijek.
Prizor prvi
Ispred pekare, malo postrance, stoji stariji čovjek, visok, nikako neuredan, nikako zapušten.
Pozdravlja i uljudno pita nešto eura. Pitam ga zašto mu treba. Kaže da je gladan. Nudim mu da uđemo unutra zajedno i da izabere šta god želi pojest. Prihvaća. Bira sendvič i jogurt. Ostavljam mu mogućnost da izabere još, ako nešto želi. Uzima samo naručeno. Zahvaljuje. Izlazi iz pekare, okreće se i još jednom uljudno kimne glavom. Ja zadovoljna.
Prizor drugi
Starija žena sjedi na rubniku prodavaonice voća i povrća, tik do spomenute pekare. Zapuštena je i ne baš ugodnog mirisa. Drži ispruženu ruku i pita mi dva eura. Kaže da je gladna. Nudim opciju da uđemo zajedno u prodavaonicu i da izabere šta god želi. Ali ne, ona hoće novac. Odbijam i odlazim.
Čujem iza leđa kako me šalje u materinu... Ipak, ja zadovoljna.
Ne propitujem zašto. Ni prvog, ni drugu.
Male sitnice nam čine život.
Ili ga prezačine.
Nevažno.
Mirna savjest je od neprocjenjive vrijednosti.
