morska iz dubina
ponedjeljak, 28.04.2025.
Šušunjari Bubuleji
Mama je bila sjajna kuvarica pa san uz nju rano naučila kuvat. Već u gimnazijskim danima san radila njoke, pašticadu, motala sarme, kuvala bakalar, tripice i sve šta se tada doma jelo. Slano san volila sve. Ali san sa slatkin bila na veliko VI. Kad bi mi pa cukar, uvik bi mi pitalo malo čokolade i to je bilo to. Nit me slatko vuklo jist niti spremat. A onda se mala udala. Ako jubav ide kroz želudac onda san, ka pravi sinjski alkar, pogodila u sridu. Govorija je da materina mu kužina nije mojoj ni do kolina. A ja cvala.
Al dogodi se dan koji je za Guinnessa. Kako svakon, tako i meni.
Odlučila ja tako napravit krenpite. Prvi put, naravski. Uzela Diku Marjanović i stavku po stavku, kako je ona napisala, ja radila. Parilo mi se malo ritko al računala san da će frižider učinit svoje. Stisnit smjesu. U ricetu su išli samo žumanci pa san odlučila od bilanjaka napravit poljupce. Naravski, prvi put. A na špakeru je krčkala juva od goveđeg mulama sa svašta unutra.
Krempe u škrovadi već su bile u frižideru, a tzv.poljupci, koje san malo ubrzala na višoj temperaturi od predviđene, su završili na lađenju na teraci. Juvu san procidila, ali, muko moja, ne u teću nego u lavandin.
I tako, dođe moj dragi Mužas s posla. Sredi se u banju i sidne za stol. Juve ni na vidiku. Ispričala ja zgodu kako je u trenu isparila, al osin "ruganja" i smija nije ni slutija da san ja taj dan odlučila pokazat sve svoje moći.
Nakon lešo mesa i priloga, ja mu onako vragolasto rečen da ima za njega iznenađenje u frizu. Guloz na slatko, jedva je dočeka. A onda ga čujen kako se smije i iz kužine dobacuje, oću li uzet krenpite s treće, druge ili prve police. Gornja kora je pala u preritku smjesu, istisnila kremu priko ruba škrovade i dobrano obložila frižider.
Eee, ni tu nije bija kraj. Kažen ja, ako nisu uspile krempite imaš poljupce na teraci.
Donese on škrovadu, a poljupci, od nedovoljno sasušenih bilanjaka s cukron, poravnali se po ciloj dužini i širini. Sve se oladilo, stislo pa se to nije dalo ni nožen, ni macom razdvojit. Završilo tutto completo u škovacama.
Koliko puta je On ovo prepričava? Nekoliko puta više od bezbroj puta.
Al kad god ga se ikad pita ko kuva najbolje na svitu, raširi zjenice, zatrepeće onako zelenook i ponosito reče, moja žena.
Al ko ne padne, ne može se ni dignit. Mala je, neton nakon fjaska, naučila radit najbolje krenpite, rame uz rame samoborskin.
Tako, draga Šušunjara, tvoja juva je ništa u odnosu na moj dan D.
I da ga nije bilo ostalo bi mi u gastro životopisu "kužinavanje bez mače." A ko je to vidija? Niko!
Ovaaaakoooo, priča se prenosi....
