morska iz dubina
petak, 17.05.2024.
Zid strave a nije Berlinski (5/5)
Noć je bila jezovita. Ni google translate ne poznaje taj jezik. Ne mogu prevest na što je ličilo to neartikulirano žuborenje u zidu.
Tri dana kasnije, ormare i kantunale smo izbacili u hodnik. Krevet na bok, fotelje na teracu. Iskreno, oduvijek sam htjela maknut to drvo sa zida. Sad ću ga se napokon riješit.
ON se pak naoružao alatom i zatvorio u sobu. Trajalo je satima. Čula sam lupanje, pilanje, razbijanje, sočno beštimanje. Taj zid, dimenzija 5x3 metra je bio veliki zalogaj. Žmarci su me prolazili jer nisam ni u primisli slutila koju tajnu nosi.
Kad se poslije par sati sve stišalo, izišao je iz sobe. Majica i lice su mu bili natopljeni znojem i bilo je ogrebotina od frcanja drveta. Faca mu je bila mračna, iskrivljena, zagonetna. Par minuta nije izustio ni riječi. Stari i ja smo sjedili ko ukopani na teraci i čekali presudu jednom misteriju. ON je u ruci je držao crnu kesu od škovaca, zagropanu na vrhu i spusto je na pod. Evo, tu su zlotvori!
A u njoj, ni manje ni više nego 42 šišmiša koji su, nakon šta je Stari zacimentao rupu, naprosto uginuli bez kisika. Koji su tih par godina našli svoje stanište i leglo u zidu sobe, odnosno u međuprostoru između zida i brodske oplate. Kako su uopće mogli ulazit u tako ekstremno preskučen prostor, kako su premošćivali horizontalne letve, kako, kako i kako ostaje misterij. Par godina su pilili moje živce dok sam se uopće ustručavala ikome reć da mi je zid preživ i prenestašan za jedan obični zid.
Stari je rekao, kriv sam. Mislio sam da sam u rupu stavio mrežicu. A nisam.
Kriv sam i ja jer ti nisam baš od prve vjerovao, zagudio je u molu i ovaj moj.
A ja sam se nadovezala, slušajte vas dva najobičnija šišmiša, krivi ste dok ste živi!!!
Šta da kažem, iskreno mi je bilo žao šišmiša. Pogriješili su adresu. Vala je, doduše, bila najprije njihovo stanište, a onda se nastanilo pučanstvo pa im je preuzelo i stanište i kućište. Tako mi to sustavno radimo po cijelom svijetu i planetu. Mičemo viškove.
Navečer su se mušketiri angažirali, upalili vatru i stavili gradele. Stari se digao za stolom, podigao zdravicu i rekao, nismo u Berlinu ali zid je pao.
Kraj
