morska iz dubina
nedjelja, 12.05.2024.
Ruke moje Franke
Te godine kad je Starija krenula u prvi razred, donijela sam odluku o preseljenju kod njegovih roditelja. Udobnost življenja u stanu mojih, koji su živili u Vali, zamijenili smo suživotom s ljudima poodmakle dobi koji su ipak bili baba i dida našoj djeci. Krenula sam od realnog promišljanja, može li ih itko više volit? Može li ih itko pazit bolje?
Suživot više generacija, kao i svaki, imao je svoje prednosti i mane. Prednosti su bile evidentne. Djecu nije trebalo budit zorom za jaslice i vrtić. Imale su uredne obroke, igru, brigu, skrb i nadasve ljubav.
Kad bih došla s posla sve bih dalje preuzimala i oslobađala ih svih poslova.
A svekrva bi onda zasjela na trosjed. Udobno se smjestila, uzela kukicu i plela do u beskonačnost. Stolnjaci, tabletići za kantunale, male stoliće, pijadele, podloške za čaše, okrugli, četvrtasti, trokutasti, pa kuverte za krevete i ne rodilo šta ne još. Pričala bi, gledala me u oči ili pratila serije na televiziju, a da pri tom ni pogleda ne bi svrnula na svoje ruke koje su nizale redove ko Singerica. Ruke su sve znale same.
Ovo je za Stariju, ovo je za Mlađu, ovo je za tebe, govorila je i heklala godinama. Nakupilo se toga, a ja s tim svim u vakum kese i ormar. Naprosto, nije bio đir.
Dva desetljeća nisu ugledala svjetlo dana. Sve do rim tim tagi dim. Sve do Baby lasagne.
Onda sam u zanosu navijanja izvadila mali tabletić. Zagledala se na tren u nevjerojatan niz preciznosti i sklada i onda me razvalila nježnost, zahvalnost i tuga šta u godinama, kad je i sekunda bila zauzeta i preokupirana, nisam našla vrijeme da mi bar išta od svog umijeća prenese.
Nije samo da je pjesma unijela nešto optimizma, pozitivne energije i dobre vibracije u naše živote, izvukla je i baštinu koju smo zatrpali, a zaslužuje svjetlo dana i uvide u ljepotu.
I zato, rim tim tagi dim:-)
Isto si mogla stavit bokun slike nije da neemaš i ne znaš . ja jesam pa nek se neki i čude.
Vidi , moja mama je iskukičala 2 kuvertuna -bratu i mojoj ćeri za dotu.
Meni nije jer je rekla ( ne smin napissat šta je rekla neka je istina ) ali eto, za velike krevete postoje.Donabellina • 12.05.2024. u 21:04
Vrijedno je to imati, barem za uspomenu, jer jako dobro znam koliko to
iziskuje sati rada. Puno toga sam radila i poklanjala, ostalo je i za nas.
Moja "mlada" sekica to radi cijeli život. Ima tri unuke, dvi neviste, dvi nećakinje, svaka je dobila kuvertu za dupli krevet. O stolnjacima i
tabletićima da ne govorim, čudo moja seka. Nadam se da ćemo opet
ukrašavati svoje domove s tim radovima, a ja sam opet krenula pomalo
koliko mi ruke dopuštaju. Mlada si možeš ti to još naučiti, narast će
unuci, bit će vrimena do stote. Oduži ja, pozdravi lete:)))nema garancije • 12.05.2024. u 21:15
Dirnulo me u srce.:)
Lilianke • 12.05.2024. u 21:27
@AnnaBonni.... u mene su dvi kuverte za duplu postelju...Bože mili, kako je ona to strpljivo i s ljubavlju radila za svoje dvi unuke..a one i dalje to neće, da nemaju di s tim...
@nema garancije...počela sam plest male hobotnice za nedonoščad na neonatologiji..bar je to bio plan...al odustala..tih 5 nezgrapnih, početničkih u heklanju, koje sam privela kraju, rastežu po kući moji unuci:-))
@Lilianke....ima nešto u tim tavajolićima, koncu, puntima i zlatnim rukama....hvala ti i pozdrav veliki...morska iz dubina • 12.05.2024. u 21:39
Imam divne tabletice od moje slovačke bake! Ljubim!
luki2 • 12.05.2024. u 22:33
moja nona je imala zlatne ruke... imam iskukičane zavjese za dnevnu sobu...
Dinaja • 12.05.2024. u 23:15
Baš ima neki "touch" u tim miljetićima i jedan Mali je uspija prominit mišljenje svima nama o tim rukotvorinama. Fala mu do neba!
sewen • 13.05.2024. u 03:28
Ja sam sa dvadeset počela plesti i kačkati i bez lažne skromnosti mogu čuda učiniti. Godinama nisam uzela igle i kačkalicu u ruke, ali se to umijeće ne zaboravlja i ima dana....
A naš Marko koji je preplavio našu zemlju olujom radosti među svim generacijama....neprocjenjivo....marival11 • 13.05.2024. u 06:11
lijepo, kod mene drugarica još donekle drži do toga, ja volim vidjeti stare "bagatice", al ništa više od toga.
NF • 13.05.2024. u 06:14
Sve ima svoj razlog.
Mene je mama učila plesti, heklati, šiti. Napravila sam jedan miljetić i isplela jedan šal.
I zaključila da više volim čitati ležeći :).
Topla je tvoja priča.Dvi, tri riči... • 13.05.2024. u 07:17
Mama nema što nije heklala. Negdje u sedmom. osmom razredu naučila me i plest iheklat.
Naravno da danas ne znam ništa od navedenog.
I mama je svoje miljeiće i čentrine pospremila. Nedavno ih htjela čak baciti, pa da nek ih dam kolegici koja voli taj đir...
I eto ih kod mene u ormaru.
Na tv-u.
U autu.
:)))konobarica • 13.05.2024. u 08:50
Divan zaključak. Drago mi je da su opet ugledali svjetlo dana :)
medlife • 13.05.2024. u 08:56
Jako lijepo :) Baš si dirnula pričom :)*
WORLD OF A DREAMCATCHER • 13.05.2024. u 10:04
@luki2......lijepa uspomena na baku:-)
@Dinaja..kad danas držim te komade u rukama mogu samo reć da su to zaista bile zlatne ruke:-)
@sewen.....ima nešto čarolije u tom dragom dečku:-)
@marival11.....evo sam tek nedavno počela nešto petljat s kukicom...prava početnica....al divlja sam ja...kad zajunim krenit će to...a Marko je ko čarobni štapić:-))
@NF......bome imaš aktivnu drugaricu:-))
@Dvi tri riči....više me privuklo kužinavanje iako je jedan dio mene htio naučit šit, plest, heklat...dogurala sam samo do metarskih šalova...al džempera od mene nikad...hvala ti:-)
@konobarica.....evo čitam da su trenutno s rukotvorinama izišli na tržište i da se prodaju po zlato:-)
@medlife.....a znaš kako to u životu ide...uvijek treba neki impuls...i najčešće je to onaj izvana:-)
@WORLD OF DREAMCATCHER.....hvala ti :-)morska iz dubina • 13.05.2024. u 11:03
Ja od svoje pokojne babe imam ti tabletica.
Na jednom je izvezla;
-"Jednoga dana nestati ce mene,
ostace samo uspomene".
I evo sad su tu..Euro • 13.05.2024. u 14:36
@Euro...mudre naše bake..nisu ostavljale novac i nekretnine nego svojih ruku djela...
morska iz dubina • 13.05.2024. u 17:38
