morska iz dubina
srijeda, 08.05.2024.
Lito na mamin način
Posli doručka san pitala, mama, triba li šta pomoć.
Idi se kupat, sunčat i odmori ova dva dana šta si došla.
Fala ti, rekla san. I onda san je sveobuhvatila s obje ruke i cmoknila posrid čela.
Pod rukon san nosila debelu knjžurdu Financije i financijsko pravo. Tila sam dat još taj ispit u ljetni rok i ostavit samo Kazneno za deveti. Spustila san se par skala, privukla drveni kaić i skočila na provu. Dan je mirisa na uzavrelost. Ni dašak vitra nije bija na pomolu. Prostrla san šugaman, legla potrbuške i otvorila knjigu. Prva rečenica, pa opet prva, pa opet prva. Ništa nije ulazilo u glavu osin sunca koje je pržilo i umrtvilo svaku stanicu moga tila. Onda san stavila knjigu pod čelo i zakunjala. Teško je opisat šta je fjaka, ona teška litnja, kad se u izmaglici stope more i nebo i ne znaš di jedno počinje, a drugo završava. Zadnji gram snage me napustija. Koža je gorila, a ni zeru poticaja da se odkotrljan i razladin u moru. Samo bi spustila ruku uz bok kaića, poštrcala se i nastavila tonit u uzavrelost ništarenja.
Miči se sa sunca, vikala je mama s terace, a ja bi samo odmahnila rukon i dobacila, neka me, lipo mi je ovako. Za ručak san se popela ka krepana maška, pojila predivote iz kužine moje jedine, neponovljive i onda se opet sjurila u istu pozu. Savjest je nalagala nosit knjigu uza se, a volja ju je odbacivala ka zaraznu bolest. I tako bi dočekala zalazak sunca, crna ka uglješa. Tek onda bi uskočila u bonacu i točavala se dugo, dugo, spremna za stol kojeg samo mame znaju tako pripremit.
.
Mama, spavat ću na provi od kaića, rekla san. To san oduvik tila, nemoj se jidit.
Bit će ti ovako i onako i komarci i neudobno i iskrenit će te ako Valon prođe jahta i učini veliku maretu.... svašta je ona nabrajala u obranu sobe i udobnog kreveta.
A ja se, na spužvastoj prostirci, ugnijezdila u noći bez mjesečine. Očima uprtim u beskraj, obavijena tišinom milijardu zvijezda i ponekih padalica, duboko ukorijenjena u more poda mnom i beskraj nada mnom. Bila je to noć nespavanja. Noć upijanja bljeskavog mora prepunog planktona, titraja neba pod lanternom sazvijezđa i susreta, iskonskog susreta sa samom sobom. I nikad tako više. I nikad više mame.
