morska iz dubina
srijeda, 07.02.2024.
Otočki tornado
TETA (88): Johi meni, brate, kako mi je drogo da son te došla vidit. Grubo je da se ti ne možeš uspet na trajekt i doć ku nas. Ma jadno mi lipo izgledaš.
STARI (89): Neka si, sestro, arivala. Puno si mi smršavila. Ja san ti dobro u glavu, ma mi tilo ni dobro. A za sve je zaslužan ovi moja anđel.
Ja po strani kolutan očima.
STARI: Danu mi reci šta je novega u Mistu?
TETA: Sve je u bolesti. Jadno puno korone, gripe i kašja.
Braco ti prikosutra gre na operaciju u Dubrovnik. Ima onu mrižu priko očiju pa će to poć dignit.
Mala od Tončića je ovdi u bolnici. Doveli su je helikopteron. Ni nešto u redu s bubrezin.
Frana je išla u giču, posklizla se i noga jon je u gipsu.
Ivo ti jema jadno veliki cukar. Nadebja se puno, a ne bi smi.
Umri je od Franice zet. Ubi se s motoron. Bi je i na televiziji.
Ni dobro ni moli od Vice. Rodi se bez štitnjače. Nevoja je to.
A ni moja Vinka ni...
JA: stižeee marenda i kavicaaa.
Stavjan na stol i kažen da moran u spizu, a oni neka se lipo druže.
Ostajen dobru uru i vraćan se punih borši.
TETA: Mira je velika nevoja. Digla je ruku na mater, a ne daje Matetu ni da molega sina vidi pa se umiša Centar. A škrti su joj i svekar i svekrva......
JA: Stari, jel ti to spavaš za stolon?
Trgne se i onako smušen kaže, ne, ne...slušan ja sestru zatvorenih očiju. Da je boje pratin.
A laže ka pas. Zaspa je. Pola tog svita, šta teta nabraja, on ne pozna. Teta brzo govori pa mu triba i konce povatat. Inače je od priče u trajanju od par minuta. Ovo mu se malo oteglo. A i potrajat će:-)))
Puštan ih u bratsko-sestrinskin odnosima. Neka ih. Svoji su.
I smijuljin se iz prikrajka.
