morska iz dubina
petak, 08.12.2023.
Ding dong
Ding dong, ding dong.
Otvaram vrata bez da virkam kroz rupicu. Bez da pritišćem parlafon. Mahinalno. U letu. U jednoj ruci usisavač. Iz druge ispuštam krpe čistilice. Taman sredila sobu od Staroga. Pa njegov wc. Na hrpi još njegova noćašnja posteljina za pod hitno u mašinu. Moram mu dat doručak i antibiotike. Iza mene besana noć i glava mi se raspada. Al ja san od onih ludih. Kad zacrtam šta se ima taj dan odradit, ne odustajem.
Dobar vam dan. Dvije srednjovječne žene stoje pred vratima i drže u rukama časopise Kula stražara i Probudite se. Uz smiješak me pozdravljaju.
Dobar dan, uf, zastenjem ja. Ne želim bit greza, drska, neljubazna. Al zvonjava na vrata je zadiranje u privatnost i ne volim neznance da mi taj prostor uzurpiraju.
Hvala vam, zaista nisam zainteresirana.
Mi pronosimo riječ Božju, dajte, molim vas, kaže jedna od njih, odvojite samo pet minuta da popričamo.
Nemojte se ljutiti. Imam svoj svjetonazor. Brusila sam ga godinama. O njemu volim popričat samo sa svojim najbližima, uzvraćam.
Pružaju mi časopise i papirić s brojem mobitela da ih nazovem kad pročitam. Ako budem htjela naknadno razgovarat, rado će doći.
Nema smisla da vam to uzimam. Stvarno, niti ću to stić pročitat, niti sam zainteresirana. Oprostite, imam jako puno posla. Želim vam ugodan dan i zatvaram vrata.
Nastavljam s usisavanjem di sam stala.
ON dolazi iz spize i dodaje, evo ti literatura. Pruža mi Kulu stražara i Probudite se.
Kaže, našao sam u sandučiću.
