morska iz dubina
srijeda, 29.11.2023.
Obiteljska
Svaku nedilju moja velika i mala dica dolaze kod svoje mame i bake na obid. Za stolom četiri generacije. A na stolu uvik nešto šta svi vole i na što čine mmmmmm. Iziskuje to truda, novca i vrimena. Lagala bi kad bi rekla da nije tako. Al ja, jedinica, oduvik sam želila obiteljski šušur po kući. Razmijenimo sva zbivanja, potribe, uskakanja, a smija nam nikad ne fali. Stari se redovito uključi sa nečim iz vrimena pluskvamperfekta pa onda krene čoporativno, dideeeee, to si nam već sto puta ispričao. Onda uskače ovaj moj i ispravlja, nije dide, nego pradide, ne unosite zabunu. A najmlađi uvik začine atmosferu. U konačnici se sve vrti oko njih.
Sitin se masu puta kako je u Vali bilo lipo i prelipo. Nadrealno mirno, spokojno, a priroda, more i nebo bajkoviti. I koliko god san guštala uvik me lovila sjeta jer mi je falilo ono šta danas nadoknađujen srcen i dušon. Obitelj je svetinja. Okupljanje blagoslov. A međusobni odnosi ne rastu samoniklo ka korov. U to se ulaže. To se njeguje. I to raste.
Poljubac i zagrljaj kad dolaze. Poljubac i zagrljaj kad odlaze. Mališi viču pa pa paaa. Vidimo se.
Onda za njima zatvorin vrata i kažen, Bože, fala ti.
