morska iz dubina
utorak, 21.11.2023.
Kolotečina
Škripi moj Stari. Hriplje. Po danu vidin, po noći ga čujen. Žaj mi. Dajen sve za olakšat mu, al ništa ne gre priko noći. Dan mu dug pa mu utrpavan svega.
Ponovo knjiga Starac i more. Ka da je opet u osnovnu skulu. Da se siti kako se sam, u Lastovski kanal, borija sa sabljarkom od 200 kila. Po milijunti put prepričava svaku sekvencu. Znamo sve al opet slušamo. I činimo fintu ka da nan je prvi put. Na stolu mu i set osmosmjerki. Višak slova u svakoj od njih daje neki novi pojam. Na rubu napisano Marko Čović. Ne govorin mu da je to Zdravko Čolić. Da je zabuca. Besmisleno je. I njemu sve isto.
Čita ponovo Mosorov "Zakon pjace." Svako malo ga se siti. S tugon. S brdon uspomena. Onda opet priča kako mu je u Vali na gradele ispeka lignju od kila. A mat, u svojoj čarobnoj teći, pofrigala brdo kumpira. A on je, onako velik i cili vražji, sve izija i zva me u ponoć u Split. Da neće više nikad doć kod mojih. Da mu nisu dali ništa izist. I da je deboto umra o gladi.
Onda Stari baci oko na 24 sata. Računa da je male novine lakše čitat nego vele. Tako to dođe s godinan. Kad god stignen, bacin s njim na briškulu. Još uvik razaznaje sva četiri zoga. Al najčešće ga pobjedin na češaj. Dođe mi žaj al ni ne puštan mu.
Mozak mu treba stalno stavjat u neki pogon. Jer se inače uljulja. Onda imamo svašta. Najčešće uvođenje novih riči, nepoznatih pojmova ili sigurnu pantomimu.
Jutros san ga digla u njegovih redovitih 11. I odma mi je reka da je sanja Elviru Voću. A da ne zna ko je to. I je li je ja znan.
Lipe su visoke godine. I nekako nisu.
