morska iz dubina
nedjelja, 27.08.2023.
Kupus
Kupus je tradicionalno jelo mog škoja. Iznjedrila ga je škrta zemja s malo daža tokon godine. Nasta je ka potriba najist žujave i trudne ruke posli vela posla u poju. Nima kuće koja, u mali bokun zemje, ni zasadila raštiku. Na trpezi je cilu godinu. Jubi je frigana ili slana srdela, skoranča ili dimjena gera, riba sa žara, jaje na oko, jaje u tvrdo, lignje, meso ko voli, bokun sira. Deboto uza sve gre. Ne znan nikoga ko nije reka mmmmmm, pa ovo je jadno lipo sparičano.
Vole je i gusjenice i spuži. Pa, ko ima malo u vrtlu, stigne jutron opujat listove i maknit zločince sa delicije.
Beru se cili listovi. Znaju bit jadno veli, ma to ni važno. Dobro se operu i poslože jedan na drugoga. Onda se utvrdo zamotaju kako da je tabak. Reže se oštrin nožen na uske rezance. Stavja se u vrilu vodu s isičenin kumpiron. Pri kraj se doda mali kučarin sode bikarbone. Da ostane zeleno. A ne sivo. Kuva se dugo. Uru vrimena zasigurno. Kad je mek, triba ga skroz, skroz dobro ocidit. Zgnječit kumpir, stavit pinju bilog luka, zasolit krupnon soli i nimalo ne žalit maslinovo uje. I sve to dobro, dobro izmišat. Ka da je bakalar na bjanko. Uz to je pečena pogača navika.
Na tome san, u otočkin danima, rasla i izresla. I još uz žutinicu, mišancu, blitvu, slašku, morač, kostrić, mladi luk, kozju bradicu. Tada brokule i prokule nisu postojale na našoj trpezi.
Turistička zajednica Vele Luke tradicionalno organizira 01.08. Dan kupusa na tabak. To je tek prava fešta o kupusa, druženja, ića, pića, mužike i tancanja. Za sve jubiteje dobre kapjice tu je obavezan pošip i grk.
I priznajte sad...nasjeli ste. Zasigurno ste mislili da je post o našen blog kupusu:-))
A nije.
Ovo je o mom škoju.
:-)
