morska iz dubina
srijeda, 23.08.2023.
Dvorske igre 7
Bila je to sredina sedandesetih. Do kraja gimnazije nikada ni u jednu situaciju nisan doživila da bi mi neko na ulicu dobacija nešto grubo, grezo, najmanje neugodno. Nisu kolale priče o nikakvin bandama, uličnin huliganima ili drogašima. Za nekolicinu se znalo da se skupjaju na Peristilu i da se bodu. Tu je priča započinjala i završavala. A doma smo se uvik ionako vraćali u grupi i tek razdvajali isprid zgrade.
Niko u razredu nikad nije spomenija drogu. Sve je to obilato došlo iza nas. Ali je zato na maturalnu ekskurziju u Grčku alkohol obilato poteka, a Filter 57 zadimija. Sad mi dođe skoro pa neugodno napisat. Nikad, baš nikad u životu se nisan napila ili bila pripita. I nikad, baš nikad u životu nisan zapalila duvan. Ja naprosto nisan bila taj tip. Niti me vuklo, niti privlačilo, niti mi tribalo za dokazat se. Još manje za razveselit se. Po prirodi san bila vesela i prilična zajebantica. To san valjda potegla po otočkoj liniji. Zna se kaki su Blačani i Blajke:-)
Al zato san godinama trenirala gimnastiku. Kad sam izrasla, prestala san i upisala se u ASK-a. Nastavila s atletikon. Skok u vis, dalj i trčanje na 100 metara. Dosta natjecanja u plivanju za školu. Treninga i sporta mi nikad nije bilo dosta. A medalje sa srednjoškolskih su bile moje ali su isto tako pripadale i školi.
Nakon mature moj se dvor raspa. Nena i Ivica su odselili na Blatine. Nada na studij u Zagreb. Buba i Mirjana u Zadar. Jelica iz prvog portuna u Beograd. Vesna na studij u Sarajevo. Parilo se da će nan srce puknit. Toliko godina zajedništva se na novon pragu zrelosti okrenilo novin izazovima za sve nas. Grlili se, jubili i plakali na rastanku kako je ko odlazija. Svašta si obećavali u nastavku druženja. Al kad nečemu vrime istekne, naprosto istekne. Nikad više dvora s našin pečaton.
I za mene je nastupilo neko novo vrime.
Kraj!
