morska iz dubina
nedjelja, 20.08.2023.
Dvorske igre 4
Tih srednjih 60.tih pomalo smo svi u dvoru dobili televiziju. Bile su s nekin kabineton koji se ka kantunal otvara i zatvara. U tinel se nije smilo u postole. Samo u bičve. U sedan ipo navečer je bija Gula i laku noć dico. U osan smo bili u postejama. Gasilo se svitlo. To je bija amen veći od amena.
Na televiziji nije bilo svaki dan programa. Često je na ekranu satima staja samo znak JRT, oli ti jugoslavenska radio televizija. Ležala bi potrbuške na tapetu i dugo gledat u taj znak. A zapravo me na veliko mučilo kako to ljudi uđu u televiziju i pričaju nama koji gledamo.
Onda san slomila nogu. Jer sam preskakala puno skala odjednon. Jer je sportski duh zarana uša u me. I morala san više od ikoga. Svi su priskočili pet skala polukata u portunu. Ja san svih osan. Krivo se dočekala i eto belaja.
Lako za bol. Lako za gips. Dvor se nije moga preselit na treći kat. Čamila san na balkonu i tugovala. Dolazili bi mi doma pa bi bacili na čovječe. Mama je za dicu stalno pekla palačinke i radila patišpanju. Činilo se da je sve isto, ali isto bilo nije.
Dvor je bija srce, a mi, sva dica, srčane klijetke. Jedno bez drugog je bilo mrtvo.
