morska iz dubina
subota, 19.08.2023.
Dvorske igre 3
Marina je bila jedno lito starija od mene pa san njene knjige za školu nasljeđivala ja. Posli mene ih je dobivala kužina Mera sa škoja. Posli nje sestra joj Vinka, a posli Vinke brat in Tonči. I tako do kraja osnovne škole. Od školskih knjiga se kupovalo samo ono šta je bilo nužno i različito. To su bili strani jezici i radne bilježnice.
Znanje se nije minjalo na razini godine. Ni na razini niza godina. Bilo je postojano i bez polemičkih rasprava je li lektira ispravna, prilagođena uzrastu ili ne, jesu li autori podobni i koja izdanja kupit ili ne. Bili smo načitani i potkovani znanjen. Jer ko je smija doć doma s lošon ocjenon. Ona je bila debeli znak da se danima ne smi u dvor ni prismrdit. To je bila kazna kojoj nije bilo premca.
Knjige smo učili čuvat. Ne ih podcrtavat, činit in uši, bacat ih i gužvat. Znalo se da nisu samo naše. Svi smo ih volili dobit u šta boljen stanju.
Tako se dilila i roba. Kaputi i zimske jakete. I nije to bija nikakav znak siromaštva ni omalovažavanja. Naprosto smo tako funkcionirali. Bilo je praktično, logično, isplativo, a povr svega učilo nas je skromnosti. Jednom naučena skromnost i poniznost ostanu zauvik u krvotoku.
