morska iz dubina
srijeda, 31.05.2023.
Marija
Marijin termin poroda za deset dana. Kotrlja se po kući. Noge ko dva barila. Stomak unedogled. Teška sama sebi. Svekrva joj za petama. Dominantna i pokondirena. Iz svoje bremenite obitelji, Marija naučila trpit i šutit. Muž joj jedinac. Pažen. Mažen. Razmažen. Mamin sin.
Život u zajednici je bila jedina opcija. Ona, medicinska sestra na porodiljnom. Samo neznalicama treba objašnjavat šta znači radit na neonatologiji. On u firmi pred kolapsom. U vremenima kada su padale jedna za drugom. Poput domino efekta. Jedno dijete je već bilo tu. Drugo samo šta nije.
Pokondirena svekrva, koja je nekad živila ko šlag na torti, bila je nemilosrdna. Nevista joj nije bila po volji. Seljakuša. Pa di za njenog mezimca? Uvela je tjedne radne obaveze. Prozori. Vrata i štokovi. Lusteri. Tapeti. Kome nije po volji može iz stana.
Deset dana pred porod, Marija se nadvila preko kade i na dasci prala muževe rebe. Jer one ne smiju u mašinu. Da je ne oštete. Takva pravila je postavila alfa ženka domaćinstva. Kad je Marijin muž došao s posla izvikao se na ženu. Izgurao je iz banja i posjeo na fotelju. Da nabrekle noge ne eksplodiraju. Onako vitalan, nadvio se nad kadu i drndao svoje rebe.
Zlo od mame stalo na dovratak i cinično ga pitala šta to radi. Nakon šta je rekao da pere, mama mu je znakovitom gestikulacijom dala do znanja da to nije njegov posao. To je posao njegove žene.
Pet godina poslije, Marija je hranila svoju svekrvu. Mijenjala joj, onako senilnoj i nevoljnoj, pelene. Tepala. Mazila. Ljubila. Još bih i posumnjala da nisam tome svjedočila.
Ni dan danas ne znam u koju grupaciju ljudi ubacit Maru. Moja usta i srce je hvale kao bezgranično i bezuvjetno dobru. Nikog povrijedit. Čak ni o svekrvi ružno govorit. Prepričavala bi njene grozote s blagošću na licu. I oprostom do neba. Ne znam zaista kojoj sorti ljudi ona pripada. Nikada nisam ni upoznala nekoga poput nje. Zasigurno postoji crta gdje dobrota prelazi u glupost. Bistroća u tupavost. I trebaju li neke mame zaista umrijeti da bi sinovi odrasli?
Al tko sam da sudim? Samo sam prepričala jednu generacijsku priču. Upravo je bilo tako. Samo par desetljeća unazad.
