morska iz dubina
utorak, 04.04.2023.
Karamela
Foto: Morska
Ala, fremajte, zavikala je teta. Činite kuco i danu zaspite. Ugasila je petrolju i nasta je mrak.
Nas četvoro, na veloj posteji, pokrili smo se krturon po glavi i kikotali. San je bi miljama od nas. Onda je Vinka užegla lampandinu. Činilo se kako da smo mali sovići. I postajalo nam je, tako pokrivenima, vruće. Ma, tribalo je završit dan kako triba. Pravedno.
Mero je šuškala pa smo jon, pod krturon, činili prston, ššššš. Onda je iz škartoca izvadila karamele. One zamotane. Lipe. Smeđe. Meke. Šta in okus dura po cili dan. Dala joj je teta Pama. Za nas dicu. Kupila ih u Balkanija butigu o svega. Refužo. Osan karamela za nas četiri.
Kad je dil učinjen, svak je u svoju malu šaku drža blago od dvi karamele. I moga sa njima činit šta je tija. Vinka je rekla da će ona jednu sad, jednu sutra. Mero, da će izist obe. Tončić je bi najmanji. On je već obe pojia. Ja san vagala pa rekla da ću ih ostit za sutra. Al već u trenu san prominila mišljenje i izila obe.
Onda smo se, sritni, okrenili na bok. Tako je na posteji bilo najviše mista. Zaspali smo blaženin snon. Ni nan tribalo reć, slatko zaspite.
