morska iz dubina
petak, 06.01.2023.
Tovar
Foto: iz obiteljskog albuma
Ka mala, lita na škoju san posebno volila. Al još san nešto puno volila. I to šta san volila mogla san samo na škoju gledat. Dodirivat. Mazit. Hranit. Sve bi tada dala da san ga mogla imat u stanu. U gradu. Ko da mala glava zna šta se može, a šta ne? Mala glava gleda svit srcen. Bez ograda. Bez malicije.
Teta je imala tovara. Uprtila bi ga drvima, bačvama, maslinama, lozjen, svime i svačin. Sve je nosija. Strpjiv i odan. Ponekad bi, kozjin puten, di smo hodili, zasta. I ni makac. Onda bi ga teta oštropila šćapon. A ja bi se puno krivila. I molila da to ne čini. Da ga to boli. Da mu je teško.
Oli je meni lako, govorila bi teta?
Kad bi ga rasprtila, dala bi mi da buden s njin. U štali. A tovar bi prigni glavu da ga mogu dosegnut. Da ga mogu obgrlit. Ja bi ga jubila. Teta bi činila grimase kako da će se izrigat. Govorila mi da san luda. Da ću se zarazit. Mero, Vinka i Tonči su mi se rugali. Da ko to mazi tovara. I da se beštije ne grle.
A tovar mi je da sve mu činiti. Latila bi muhe s njega. Puno ga mazila. Oči su mu bile kako u čovika. I kad god bi došla ku njega učini bi glavon gori doli. I zareva bi. Teta bi ponekad dala cukar u kocki. Da nama dici bude za izist. A ja san činila justin kako da cucan cukar. Ma kocka bi završila tovaru. Obliziva bi mi ruku. Sritan. Ja još više. Mero me jednon vidila i rekla da će me špijat materi. Ma ja san joj obećala drugi put dat svoju kocku. Pa je mučala.
Suze u potocima kad bi se vraćala u Split. Molila bi na kolinima da tovar gre s nama na brod. Da će bit u moju sobu. Da ću ga pazit. Sve za njin čistit. Mat i otac bi kolutali očima. I obećali mi kupit kanarinca.
Žuti Čičo je doša doma. U čibu. Ma nikad, baš nikad nije zaminija onu razdraganost srca koju je rasplamsa tovar. I njegov dah. I klimanje glavon. I revanje. I one lipe oči koje su pričale tišinon. A sve su razumile. Ja njega. On mene. Odatle je krenila moja neizmjerna jubav prema svin beštijama.
Iako, za pravo reć, grubo ih je tako zvat. Jer najveća beštija je ipak čovik.
