morska iz dubina
srijeda, 10.08.2022.
Konoba
Foto: Otočka/Konoba od Joškota
Vonj konobe se ne zaboravja. Puno buke i dovikivanja. Vonja na obiteljsko zajedništvo. Prepunu trpezu žmula s bevandon, slanin srdelama, kruvon ispod čanture. Poredane hrastove bačve s vinon, biduni s kvasinon, maslinovo uje u kamenici, koluti suvih smokava vise s greda, brašno rogača u vrićama o jute. Nad kaminon se suše polučene gere i usoljeni gruji. Tufina se ćuti. Taka je konoba bila oduvik.
Zove teta sa škoja. Danas su bili na starinu. Vrgli su par lipih bokuna od gofa na gradele.
Bilo nan je lipo, rekla je. Fališ nan puno. Svaki dan te se spominjemo. Kad ćeš nan doć?
I rekla je još da je slabo svega u vrtlu. Velika suša.
Da je umrila teta Jakica.
Da je Kuzma dobi sina.
Da je jadno boli kolino i da ne može puno hodit.
Da kurbini sinovi od vlasti nisu ništa učinili šta su obećali.
Da joj se pokvari bojler.
Da toči crna jama.
Da neka jon pozdravin brata Ivana i da kako mu je s nama u Splitu.
Doćemo te vidit. Jadno nan je drago ćut da ti je lipo i da ste svi zadovojni.
A, je li ti fali Vala?
E, zaboravila san ti, oko moje, reć da će tribat prominit dvi grede o konobe pa se vin rojaci između sebe dogovorite kako ćete to plotit.
Bog, teta.
Bog, srce moje.
